Kada je pre 14 meseci Džojs Ana Paulino stigla u Japan, gde radi kao medicinska sestra nije znala nijednu jednu reč japanskog jezika. Sada, međutim, zna na japanskom da se izrazi da bi volela zauvek da ostane u toj zemlji. Da bi ostala u Japanu na duži rok moraće da položi test koji je do sada malo koji stranac položio.
Očuvanje ekonomske podesnosti Japana u narednoj deceniji zavisiće od sposobnosti i spremnosti zemlje da napreduje i na polju imigranata. Japan je dugo bio izuzetno sumnjičava zemlja prema migracijama i oštro su kontrolisane sposobnosti stranaca da žive i rade u toj zemlji.
Okolnosti su se donekle promenile. Imajući u vidu predviđanja pada broja japanske populacije sa 127 miliona na ispod 100 do 2055, premijer Naoto Kan je nedavno preduzeo korake ne bi li smekšao japanski stav prema imigraciji. On je izneo plan čiji je cilj da se udvostruči broj visoko kvalifikovanih stranih radnika u narednoj deceniji.
Samo 17 odsto stanovnika (što je približno 2.2 miliona ljudi) Japana su stranci. Stranci čine mali deo u gotovo svakom sektoru ekonomije. Japan je, takođe, na putu da do 2060. tri radnika idu na dva penzionera.
Ekonomski programi o partnerstvu koji su doveli Paulino i još stotine drugih medicinskih sestara i radnika u Japanu puni su nedostataka, kažu upućeni. Indonežanski i filipinski radnici koji dolaze u Japan da se brinu o sve brojnijoj starijoj populaciji ne mogu da ostanu na duže ukoliko ne prođu određene testove. Ove godine tri od 254 imigranta prošli su takve testove u odnosu na prethodnu godinu kada niko od 82 kandidata nije položilo test. Ovakvi testovi sa prolaznošću manjom od procenta postaju meta sve češćih kritika naročito u vreme kada demografska slika Japana ima pojačanu potrebu za kvalifikovanim strancima.
Cilj premijera Kana da se udvostruči broj kvalifikovanih stranih radnika čini se dovoljno razumljivim imajući u vidu da trenutno Japan ima 278.000 obrazovanih radnika, dok primera radi SAD imaju više od osam miliona, podaci su Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. „Postoji nedostatak hitnosti i osećaja za krizu i opadanje broja japanske populacije“, kaže Satoru Tominaga, direktor grupe Garuda koja podržava dolazak stranaca u zemlju. „Potrebna nam je radikalna politika promena kako bi se povećao broj radne snage. Japanu nedostaje i prava vlada koja je u haosu“.
List Asaši Šimbun u junu je istraživao raspoloženje Japanaca prema imigrantima. Ukupno 26 odsto građana dalo je podršku imigrantima kao načinu za očuvanje ekonomske vitalnosti zemlje.
Do 2025. Japanu će biti potrebno na primer dvostruko više medicinskih sestara i zdravstvenih radnika, kojih trenutno ima 1.2 miliona. Ukupno 998 filipinskih i indonežanskih sestara koji su stigli u Japan 2008 završili su minimum koledž i imaju nekoliko godina profesionalnog radnog iskustva. Medicinske sestre mogu da ostanu tri godine, i imaju tri šanse da polože test. Drugi radnici iz ove branše mogu da ostanu četiri godine i imaju samo jednu šansu da polože test. Oni koji se odluče da dođu da žive i rade u Japanu moraju najpre da završe šestomesečni kurs jezika a potom počinju rad i to na početku po 45 minuta dnevno. „Jezik je velika barijera za mnoge strance“, kaže Kiči Inagaki, zvaničnik pri japanskoj korporaciji koja nadgleda imigrantske programe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.