Jarboli, panorama, rolerkoster, akvarijum – vašar ili javni objekti?

Pod izgovorom da se radi o “javnim sadržajima”, predstavnici gradske vlasti proglasili su kao neosnovane skoro sve primedbe građana iznete tokom javne sednice Komisije za planove Skupštine grada Beograda koja je održana danas u zgradi gradske uprave povodom javnog uvida u nacrt plana detaljne regulacije multifunkcionalnog sportsko-kulturnog sadržaja na području „Parka prijateljstva” – Ušće.

Oštra polemika i brojne kritike začule se se na višečasovnoj raspravi, nakon koje je Komisija na čelu sa glavnim gradskom urbanistom Milutinom Folićem, na delu sednice zatvorenom za javnost donela konačne odluke o primedbama.

Građani su izložili svoje zamerke na nacrt planskog dokumenta, predlagač Plana – Urbanistički zavod Beograda dao je svoj odgovor i obrazloženje da li bi primedbu trebalo usvojiti, a većina odgovora je bila negativna, da bi kasnije Komisija donela konačan sud.

Osam odvojenih primedbi podneo je Marin Krešić, diplomirani inženjer arhitekture. Krešić je obrazlažući svoje kritike zaključio da ovim rešenjem grad planira da od nezavršenog, 90 hektara velikog, zelenog parka napravi građevinsko zemljište za investicionu izgradnju, te da je nedopustivo uključivati predložene sadržaje.

– Napravićete od parka građevinsko zemljište. Već tamo gradite široke asfaltirane ulice, planom je predviđeno kompletno komunalno infrastrukturno opremanje, uz izgradnju apsurdnih investicija. Jarbol koji zahteva 5000 kvadrata betoniranog prostora, betonirani vidikovac i most iznad reke na šipovima, panoramski točak, rolerkoster, bob ili 5000 kvadrata visoko tehnološkog akvarijuma sa podzemnom garažom – to nije plan za park, ovo je plan za investiciju u parku, za vašar u najvećoj parkovskoj površini grada.

Ne pravite od parka centar vašarske zabave, poručio je Krešić, podsećajući da je nastavak ovog plana i gondola koja bi trebalo da povezuje Park prijateljstva sa Kalemegdanom. On je insistirao da je ovaj park glavna tačka “vizuelnog identiteta Beograda”, nakon što je panorama grada narušena projektom “Beograd na vodi”.

– Četiri člana ove Komisije su učestvovali u donošenju nezakonite i potpuno kriminalne odluke vezane za “Beograd na vodi” kojom je bitno uništen identitet Beograda. Ovo je sledeća tačka vizuelnog identiteta grada koju ste u opasnosti, ako nastavite sa usvajanjem ovog plana, da uništite, podsetio je arhitekta.

Sa druge strane, glavni gradski urbanista Milutin Folić branio je sve ideje zastupljene u planu ističući da je cilj pružiti građanima javne, sportsko-rekreativne sadržaje i zelenilo na prostoru koji je sada potpuno neiskorišćen.

– Mi želimo da uz primedbe što pravilnije odlučujemo o ovim stvarima. Sadržaji koji su predloženi mogu a ne moraju da se izvedu. Ne mislim da je akvarijum nešto pogrešno, jarbol ne zahteva toliko betona, ako tako piše negde to je greška, a vidikovac je da svi mogu da vide Beograd a ne samo nekoliko privilegovanih splavova. Cilj je da se urede javne površine i obezbede javni sadržaji, naveo je Folić.

Na ovo je Krešić odgovorio da sporne atrakcije nikako nisu “javno dobro” već komercijalni sadržaji od kojih će neko da da zarađuje naplatom ulaznica, odnosno – investicija. “Vi ih zovete objektima javne namene da bi Vam prošao plan. Javna namena su muzeji koji tamo već postoje, mali sadržaji kao što su platoi, mostići, voda, pa vi vodu niste uveli u park a tu su vam reke nadomak, nego beton pravite”, zaključio je Krešić što su i ostali pozdravili aplauzom.

Bilo je među okupljenima koji su ulagali primedbe i vlasnika splavova koji će morati da budu uklonjeni jer je tako predviđeno ovim planom. Oni nisu dobili odgovor šta će se dešavati sa njihovim objektima, niti obrazloženje zašto baš oni “narušavaju vizuru prostorne celine”, iako tu ima i splavova koji se skoro pa i ne vide iz parka. Umesto toga im je rečeno da će se pitanje njihove lokacije uređivati drugim dokumentima, konkursima opštine i planovima. Bilo je i onih koji imaju drugačije privremen objekte na ovom prostoru, za koje su dobili i uredno platili dozvole – kao što je vlasnik lokala za iznajmljivanje i popravku bicikala. Iako plan predviđa izgradnju dodatnih biciklističkih staza, a kako i sam Folić kaže biciklistički saobraćaj je jedan od strateških ciljeva grada, za radnju sa biciklima na ovom prostoru mesto nije predviđeno. A vlasniku tog lokala, opet, nije obrazloženo zašto je on tu smetnja i da li će moći da dobije drugu lokaciju – to će se uređivati drugim dokumentima.

Nerealno da se gondola od dve milijarde isplati za šest godina

Saobraćajni inženjer Dragomir Lukić kritikovao je delove ovog plana koji predviđaju prostor za gondolu koja će voditi u turističko razgledanje do Kalemegdana, ističući da je ovaj projekat nije onako isplativ kako ga je nedavno prikazao gradonačelnik. “Zoran Radojičić nedavno je izjavio da će se investicija u gondolu isplatiti za šest godina. Planirana cena gondole je oko 2.000.000.000 dinara sa PDV-om, i to bi moglo da se vrati za šest godina ako bi imala 1,8 miliona vožnji godišnje. Biće vam jasno da to nije moguće kada čujete da londonska gondola ima 1,3 miliona vožnji godišnje, od 42 miliona potencijalnih korisnika dok Beograd ima samo 2,8 miliona potencijalnih korisnika gondole, računajući i turiste”, zaključio je Lukić.