„Jasno je da će sukobi u svetu dugo trajati“: Kako rat u Ukrajini puni skladišta oružja u Srbiji?

Dok su razlozi naloga šefa države Aleksandra Vučića uglavnom jasni zbog sukoba na periferiji Evropske unije, ova strateška odluka je javno objavljena bez dodatnih detalja.

Okosnicu namenske proizvodnje Srbije čini sedam velikih državnih preduzeća koja se bave naoružanjem, vojnom opremom, municijom i razvojem vojnih tehnologija.

Prema podacima Ministarstva odbrane, Srbija je 2021. izvezla naoružanja u vrednosti od 500 miliona dolara, što je za trećinu više u odnosu na 2020. godinu.

„Naredba vrha države ima veze sa rusko-ukrajinskim ratom, ali to nije spoljnopolitička odluka Srbije. Uobičajeno je da u trenucima velikih svetskih kriza, čak i u onima u kojima nije bilo rata. , podiže se borbena gotovost i popunjavaju vojne zalihe“, rekao je on za Radio Slobodna Evropa (RSE) bivši načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Srbije Petar Bošković.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je na konferenciji za novinare 8. oktobra da je potpisao dokument za fabrike posebne industrije da će 20 odsto proizvoda ići Vojsci Srbije.

„Jasno je da će sukobi u svetu još dugo trajati. Nalazimo i kupce za našu robu, sve možemo da prodamo u sto zemalja sveta“, rekao je Vučić.

Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane Srbije, kaže za RSE da odluka nije iznenađujuća.

On je dodao da je pre više od deset godina, kada je bio na čelu Ministarstva odbrane od 2007. do 2012. godine, u svetu postojala ogromna potražnja za srpskom vojnom opremom.

On navodi da je u to vreme namenska industrija tražila da joj se dozvoli izvoz svega što proizvede.

„Naredba je izdata pre svega iz bezbednosnih razloga, u skladu sa trenutnom geopolitičkom situacijom. Namera joj je da sva proizvodnja ne ide u inostranstvo i da spreči eventualni deficit sredstava za Vojsku Srbije“, rekao je Šutanovac.

U decenijama posle Drugog svetskog rata, posle raspada Jugoslavije devedesetih i početkom KSKSI veka, Srbija se oslanjala na rusko naoružanje, jer je oko 80 odsto sredstava njene vojske proizvedeno u Sovjetskom Savezu (SSSR). ), iz koje je nastala današnja Ruska Federacija.

„Svetska potražnja za oružjem prevazilazi proizvodne kapacitete. Vojsci Srbije, koja ima odbrambeno naoružanje, potrebna je municija svih kalibara. Tako da je logična odluka da se popune skladišta vojnih rezervi“, rekao je Šutanovac.

Vojni komentator iz Beograda Petar Bošković kaže da nema podataka koliko je u Srbiji proteklih decenija ostalo sredstava od namenskih sredstava.

„Uvek je bila dužna da prilagodi proizvodnju potrebama naše vojske, bilo da je reč o municiji ili oružju. Jasno je da situacija kao što je rat u Ukrajini umnogome povećava zahteve za odbrambenu industriju“, dodao je Bošković.

Podaci Ministarstva trgovine pokazuju da je Srbija 2020. godine najviše izvozila u Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), 16 odsto ukupnog izvoza, zatim u SAD (SAD) 15 odsto i Kipar oko 11 odsto.

SAD predlažu kupovinu od Zapada

Na dan kada je Vučić objavio nalog da 20 odsto domaće vojne proizvodnje ostane vojsci, američki predstavnik je rekao da SAD „ohrabruju Srbiju“ da poveća nabavku vojne opreme sa Zapada.

„Proširenje saradnje zahtevalo bi od Srbije da izdvoji dodatna ulaganja za američku i evropsku opremu. Verujemo da je to u skladu sa njenim evropskim težnjama“, rekao je američki vojni ataše u Beogradu pukovnik Kori Ši 8. oktobra za beogradsko istraživanje. i Izdavački centar Demostat.

Od početka modernizacije vojske 2016. godine, pored ruskih, kupila je i zapadnoevropske helikoptere Erbas, kineski protivvazdušni sistem i bespilotne letelice, dok razmišlja o nabavci francuskih borbenih aviona.

Nezavisna informaciona platforma Balkan Securiti Netvork objavila je u avgustu da je Srbija naručila oružje u vrednosti od 1,3 milijarde dolara u skoro tri stotine ugovora sa 31 zemljom.

Poljska kupuje od Južne Koreje

Poljska je jedna od zemalja bivšeg Istočnog bloka i sadašnje Evropske unije (EU) koja je usred rata u Ukrajini odlučila da svoje vojne rezerve popuni savremenim sredstvima, umesto zalihama iz sovjetskog doba koje je upućen u Kijev.

Rojters je u julu izvestio da je sporazumom sa Južnom Korejom, vrednim 14,5 milijardi evra, dogovoreno da se isporuči 1.000 tenkova, 672 samohodne haubice i 48 lakih borbenih aviona.

„Kada izbije rat, uobičajeno je da sve zemlje podižu svoju borbenu gotovost. One popunjavaju svoje ratne rezerve i prate situaciju“, rekao je vojni komentator Petar Bošković.

Vučić o izvozu naoružanja

Popunjavanje vojnih zaliha u situaciji globalne nestabilnosti i povećane potražnje za oružjem Srbija takođe vidi kao posvećenu priliku da dodatno zaradi na evropskom tržištu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je početkom oktobra da će država uložiti stotine miliona evra u modernizaciju sektora.

„Svu municiju koju napravimo možemo da prodamo za tri dana. Svaka naša granata, bomba i raketa ima po deset kupaca“, rekao je Vučić 15. avgusta u Beogradu na izložbi naoružanja i vojne opreme u Vojnoj akademiji.

Vučić tada nije precizirao ko je zainteresovan za kupovinu srpskog naoružanja. Vučić je ranije izjavio da Srbija neće slati oružje Ukrajini, niti će dozvoliti transport oružja u tu zemlju preko njene teritorije.

Pre pet godina, kada je srpska odbrambena industrija već radila „punom parom“, Vučić je najavio da je planirani izvoz naoružanja specijalne namene u narednoj deceniji milijardu evra godišnje. Država je u 2017. godini izdvojila 45 miliona evra za poslovanje kompanija u ovom sektoru.

Dragan Šutanovac kaže da je dobro što je najnovija naredba objavljena javno.

„To verovatno čudi neke građane koji misle da vojska nešto radi u tajnosti. U diktatorskim zemljama se krije vojni potencijal, dok su na Zapadu nabavke transparentne“, kaže Šutanovac.

S druge strane, vojni komentator Petar Bošković navodi da se ne podrazumeva iznošenje takvih podataka.

„Nema potrebe za tim. Dovoljno je reći da je vojska obezbeđena, da prati situaciju i da je spremna da ispuni svoje zadatke. To znači da su zalihe pune“, dodaje Bošković.

O čemu nedostaju informacije?

Vojska Srbije decenijama je jedna od institucija u koju građani imaju najveće poverenje. Prema jednom od najnovijih istraživanja neprofitne organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), za više od petine stanovništva Vojska Srbije je na vrhu liste poverenja.

Jedna od ocena BCBP-a iz istraživanja je da je u cilju jačanja integriteta Ministarstva odbrane neophodno unaprediti objavljivanje informacija, posebno u oblasti finansijsko-materijalnog poslovanja.

Ta organizacija je navela da je transparentnost budžeta smanjena od rebalansa iz 2012. godine, da zaključeni ugovori nisu dostupni javnosti i da su potrebna poboljšanja u procesu javnih nabavki.

Vučić tada nije precizirao ko je zainteresovan za kupovinu srpskog naoružanja. Vučić je ranije izjavio da Srbija neće slati oružje Ukrajini, niti će dozvoliti transport oružja u tu zemlju preko njene teritorije.

Pre pet godina, kada je srpska odbrambena industrija već radila „punom parom“, Vučić je najavio da je planirani izvoz naoružanja specijalne namene u narednoj deceniji milijardu evra godišnje. Država je u 2017. godini izdvojila 45 miliona evra za poslovanje kompanija u ovom sektoru.

Dragan Šutanovac kaže da je dobro što je najnovija naredba objavljena.

„To verovatno iznenađuje neke građane koji misle da vojska nešto radi u tajnosti. U diktatorskim zemljama vojni potencijal je skriven, dok su na Zapadu nabavke transparentne“, kaže Šutanovac.

S druge strane, vojni komentator Petar Bošković navodi da se ne podrazumeva iznošenje takvih podataka.

„Nema potrebe za tim. Dovoljno je reći da je vojska obezbeđena, da prati situaciju i da je spremna da ispuni svoje zadatke. To znači da su zalihe pune“, dodaje Bošković.

Koje informacije nedostaju?

Vojska Srbije je decenijama jedna od institucija u koju građani imaju najveće poverenje. Prema jednom od najnovijih istraživanja neprofitne organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), za više od petine stanovništva Vojska Srbije je na vrhu liste poverenja.

Jedna od ocena BCBP-a iz istraživanja je da je u cilju jačanja integriteta Ministarstva odbrane neophodno unaprediti objavljivanje informacija, posebno u oblasti finansijsko-materijalnog poslovanja.

Ta organizacija je navela da je transparentnost budžeta smanjena od rebalansa iz 2012. godine, da zaključeni ugovori nisu dostupni javnosti i da su potrebna poboljšanja u procesu javnih nabavki.

„Napredno oružje trenutno nije dostupno u Evropi jer su za njihovu lokalnu proizvodnju potrebne godine i ulaganja u milijardama evra“, piše Politiko.

Decenijama najveći deo izvoza vojnog sektora Srbije činili su municija i puške, koje su od sredine 2000-ih prodate u sedamdesetak zemalja, od Amerike do jugoistočne Azije.

Nešto savremenija sredstva Srbije koja su poslednjih godina tražena u svetu su samohodna haubica „nora-B52” (cena – oko 1,5 miliona evra), trenažni avion „lasta” (oko 700.000 evra) iz Fabrika Utva u Pančevu, raketni sistem „Tamnava“ i oklopni transporter „Lazar“.

Srpska vojna proizvodnja gotovo je uništena 1999. godine u NATO bombardovanju Krušika, Slobode, Prve Iskre i fabrike u Lučanima.

Kao naslednica vojne industrije bivše Jugoslavije, zadržala je potencijalne kupce u Africi i na Bliskom istoku, da bi 2007. godine „zaživela” ugovorom vrednim 250 miliona dolara za izvoz naoružanja, opreme i municije u Irak. .

Tri godine kasnije u Alžiru je bio posao vredan nekoliko stotina miliona evra za transfer tehnologije za četiri fabrike municije, opreme i naoružanja.

Sledeći nagli porast izvoza dogodio se od 2014. godine, pre svega izvozom u Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

Prema podacima Ministarstva odbrane, u odbrambenoj industriji Srbije zaposleno je 22.000 ljudi.

Ministarstvo odbrane Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom.

Srpsko oružje na ratištima

Poslednjih godina, na osnovu neproverenih fotografija sa ratišta, neke mirovne organizacije su tvrdile da se oružje proizvedeno u Srbiji pojavilo u Jemenu i Siriji. Iz nadležnih ministarstava saopšteno je da Srbija ne izvozi oružje u te zemlje.

U svim ovakvim slučajevima nadležni organi u Srbiji naveli su da se u izvozu naoružanja i vojne opreme striktno pridržavaju zakona, a da je ključno izdavanje takozvanog sertifikata „krajnjeg korisnika”. Odnosno, da zemlja izvoznica ne može da kontroliše kako će kupac to koristiti nakon potpisivanja ugovora i realizacije posla.

Radnik Krušika Aleksandar Obradović je 2019. godine izneo navode i dokumente o korupciji u toj kompaniji za proizvodnju oružja iz Valjeva.

Tada je Obradović uhapšen nakon što je otkriveno da je novinarima dao dokumente da u trgovini oružjem postoje privilegovane privatne kompanije, među kojima je i beogradski GIM, koji se dovodi u vezu sa ocem tadašnjeg ministra policije i aktuelnog ministra odbrane Nebojše Stefanovića.

Istraživačka novinarska mreža BIRN je 2018. pisala da je Branko Stefanović, koji je u međuvremenu preminuo, kao predstavnik GIM-a posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije.

Njegovu ulogu u trgovini oružjem negirali su ministar Stefanović, predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Radnik Aleksandar Obradović suspendovan je sa posla i nije dobio status uzbunjivača od države.

U prethodnoj deceniji u vojnoj industriji Srbije dogodilo se nekoliko velikih havarija, od kojih su neke bile fatalne po zaposlene.

Radnici Milomir Milivojević (25) i Milojko Ignjatović (55) poginuli su 14. jula 2017. u eksploziji baruta u fabrici Milan Blagojević-Namenska u Lučanima, nedaleko od Čačka, 150 kilometara jugozapadno od Beograda.

U vreme kada se to dogodilo, to je bila 15. nesreća u namenskoj industriji u Srbiji od 2006. godine. Glavni optuženi za smrt dvojice radnika, direktor tog preduzeća Radoš Milovanović, preminuo je od srčanog udara u aprilu ove godine, dok je suđenje mu je u toku.