Jataci i druge mafije

Mihal Ramač Ako hoće, država može sve što ne može kada se nećka. Ako je mogla da prisluškuje švercere nafte, time je potvrdila da nema smetnji da se kradom prati Ratko Mladić i družina. Hapšenje glavnog jataka govori više od svih izjava. Uvek se može pitati zašto ne ranije i zašto baš sada. Da je bila dovoljno sigurna u sebe, država bi pronašla Zdravka Tolimira pre maja prošle godine. Da se plaši onih koji lepe plakate s Mladićevim imenom, i dalje bi slegala ramenima. Čelni ljudi Srbije shvatili su da nema svrhe putovati van granica zemlje i primati ovde strane državnike ako ne dokažu da zaista

drže vlast. Zato baš sada, dakle. Oli Ren, biva, zna i nešto više. Suvišno je nadmudrivanje oko toga postoji li demokratski blok. Ima ga onoliko koliko vlast čini u korist demokratske većine građana.
Osumnjičene za masovno ubistvo u Lovasu u proteklih petnaestak godina nije uznemiravala nijedna vlast, iako imena i adrese ni za jednu nisu bile tajna. Ko prikriva zločinca, može biti siguran da će taj pre ili kasnije dići ruku i na njega. Pravilo je važilo i pre Petog oktobra i posle njega. Važi i danas. Zato baš sada, dakle. Niko neće uzimati Srbiju za ozbiljno ni u razgovorima o Kosovu ni u bilo kojim razgovorima ako ona delima ne pokaže da može obezbediti sigurnost svim građanima na celoj svojoj teritoriji, dokle god se ona protezala. Vlast koja nudi nadziranu autonomiju Kosovu mora biti u stanju da nadzire prostor nad kojim ima nadležnost. Dok se po Srbiji nesmetano kreću lica sa poternica, nisu bezbedni ni birači ni njihovi izabranici. A da je došlo do stani-pani, Mladić i Tolimir ne bi poštedeli ni Vučića.
Šverceri nafte nazvani mafijašima neometano su zgrtali milione zato što su imali saučesnika, jednog ili više, tamo odakle je trebalo da budu nadzirani. Hapšenjem svih u lancu vlast je samu sebe upozorila gde je dosad grešila. Šta drugo nego da je i kod drumske, stečajne, carinske i ostalih mafija – a tek kod netaknute fudbalske i sportskih uopšte – valjalo zagrebati ispod površine. Veliki lopovluci mogući su samo uz učešće – novosrpski: ugrađivanje – lica iz ministarstava, policije, sudova i ostalih državnih nadleštava. Policiji je proteklih dana baš išlo. Razlog više da se na nju pomno pazi.
O mafijama još samo jedno. Verovatno najvažnije. Jedino božanstvo i jedini zakon kod njih je novac. Što bolje je propran, više vredi. Hapšenja se doživljavaju kao sastavni deo zanata. Mafiju pogađa jedino odsecanje izvora novca i oduzimanje nezakonito stečenoga. Svi redom, od zemunskog klana do naftaša i ostalih ratnih i mirnodopskih profitera, napljačkali su dovoljno za nekoliko života. Dok njihov novac kruži i oplođuje se posredstvom državi poznatih punomoćnika – bili to članovi porodica, advokati ili ortaci – iz svakog odsečenog pipka izrastaće dva još duža. Ko je nagomilao bogatstvo na tuđoj bedi – mora imati ili moćne zaštitnike u vlasti ili kad-tad udariti protiv nje. Država nema puno izbora: može ozakoniti zatečeno stanje, može čeprkati nasumice, a može i ozakoniti oduzimanje svega što je stečeno mimo zakona.
Papagajski ponavljanim tvrdnjama da se od kraja 2005. ne zna gde je Mladić vlast je i njegovim pristalicama i ostalima poručivala da do daljnjeg neće ići dalje. Izgleda da se u međuvremenu nešto promenilo. Ne menja se pravilo da se niko ne spotiče o planinu, već o kamenčiće. Taman je novi predsednik parlamenta nagovestio da će se raditi drugačije, a neko iz Vlade podmetnuo mu izvestioca sumnjive prošlosti. Dovoljno da opozicija vasceli dan s uživanjem čini što joj je posao: nadzire vlast i ne da joj da na brzinu progura što je naumila. Javnosti nepoznat ali mnogim novinarima po zlu poznati Zoran Balinovac baš se namestio. Biće da je pohađao neki skraćeni verski kurs, ili je propustio čas na kojem veroučitelji tumače kako se i kada ispoveda vera u Boga. Njegovo bogoljublje, istinsko ili julovsko, ostaje njemu. Ozbiljna država na čelo Sekretarijata za zakonodavstvo postavlja lica čiji mladalački nestašluci su se završavali na žurkama, a ne u iživljavanju nad neistomišljenicima. Nikolić, Dačić i Jovanović su u pravu kada vladajućoj većini ne dozvoljavaju da vlada kako se dogovori. Bez javnog nadzora, većina očas uzdigne nekog Gorana Matića, Ivana Markovića, Balinovca, Mladića, Tolimira…
A Kosovo? Stvara se utisak da će biti kako istrguju Kremlj i Bela kuća. Veliki bi time ponizili i Beograd i Prištinu i tako ponižene uvalili ih Evropi na staranje. Ako ima neki vedriji rasplet, neko će ga se valjda setiti. Ili još jednom odložiti bolnu priču.