Javna izvršiteljka koja je iselila Ljubišu Ćirića (83): Ukoliko je imao još neku imovinu, mogao je da je proda

Ona kaže da je izvršni postupak protiv Ćirića na stanu u Sarajevskoj, iz koga je iseljen, odredio Prvi osnovni sud u Beogradu rešenjem o izvršenju  26.jula 2013. godine, na osnovu sudskog poravnanja koje je sa Ćirićem zaključio 2. oktobra 2012. godine. Sud je sprovodio izvršenje do 19. septembra 2019. godine, kada je po odluci suda, dalje sprovođenje ustupljeno njoj u nadležnost.

„Ograničila sam sprovođenje izvršenja na polovinu predmetnog stana, s obzirom da je supruga dužnika dostavila dokaze da je suvlasnik na polovini stana po osnovu bračne tekovine. O razlozima zbog kojih je gospodin Ćirić iseljen nakon što smo prodali njegovu polovinu, odnosno zbog kojih novi suvlasnik nije želeo da mu omogući dalji boravak u stanu, nisam ovlašćena da pričam, niti su mi poznati, te se za to morate obratiti novom suvlasniku čiji su podaci javno dostupni u katastru nepokretnosti“, kaže Dimitrijević.

Kada je reč o optužbama da nije poštovala načelo srazmere kada je prodala Ćirićev stan, jer on pored tog stana poseduje poslovni prostor u Kragujevcu koji bi mogao da izmiri dug, ona kaže da je za to bio nadležan sud, kao i da ona nema saznanja da Ćirić ima poslovni prostor u Kragujevcu.

„U konkretnom slučaju o poštovanju načela srazmere je vodio računa sud prilikom donošenja rešenja o izvršenju, odnosno javni izvršitelj nije vršio izbor predmeta i sredstva izvršenja, kako bi mogao da primeni ovo načelo. O postojanju poslovnog prostora u vlasništvu dužnika u Kragujevcu nemam saznanja, s obzirom da izvršni dužnik meni nije dostavio dokaze na tu okolnost, ali gospodin Ćirić je svakako mogao u toku postupka da proda taj poslovni prostor, ukoliko ga zaista poseduje, te izmiriti dugovanje, s obzirom da je za to imao punih devet godina, koliko je trajao izvršni postupak do dana izvršene prodaje polovine predmetnog stana, i u tom slučaju bi izvršni postupak bio obustavljen“, navodi javna izvršiteljka.

Podršku za izmenu zakona treba da daju građani, a ne javni izvršitelj

Kada je reč o predloženim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da se jedini dom izuzme od izvršenja, naša sagovornica kaže da bi ona kao građanin Srbije podržala uvođenje kvalitetnijih mera socijalne zaštite, odnosno poboljšanje i unapređenje socijalne politike, jer smatra da svako ima pravo da ima krov nad glavom, ali da je prenošenje socijalnih pitanja u izvršni postupak pogrešno, odnosno da predstavlja skretanje teme sa pravog puta.

„Ukoliko zaista želimo dobrobit za građane Srbije, onda ne treba da „maskiramo“ prave izvore socijalnih problema građana. Na primer ,da li je za isključenje struje u socijalnim stanovima u Kamendolu majci sa detetom koje ima Daunov sindrom kriv izvršni postupak? Pravo na dom je Ustavom garantovano pravo, ali ovo pravo se ne ostvaruje u izvršnom postupku, a podršku za bilo kakvu izmenu Zakona treba da daju građani Srbije, a ne javni izvršitelj“, ističe Dimitrijević.

Ona navodi da su građani Srbije i izvršni poverioci, zaposleni u privredi, mladi ljudi koji jedino putem stambenih kredita mogu doći do svog doma.

„Pitajte građane da li bi želeli ukidanje stambenih kredita za kupovinu prvog stana (jer više nijedna banka ne bi odobravala ove kredite), ili da li bi želeli propast privrede i ostanak bez posla, jer njihovi poslodavci ne mogu da naplate svoja potraživanja i investitori beže. Pitajte samohrane majke koje vode izvršni postupak radi naplate alimentacije da li bi dale podršku ovakvoj izmeni Zakona ili građane prevarene od strane investitora duplom prodajom stanova koji su ostali bez jedine ušteđevine i bez krova nad glavom“, ukazuje javna izvršiteljka.