Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić kaže u intervjuu za Danas da su najveće investicije za vreme njegovog mandata izgradnja Somborskog i Bulevara Evrope, ali da je to samo deo kapitalnih projekata. Kao najveći nedostatak, prvi čovek Novog Sada izdvaja činjenicu da Grad nema u vlasništvu veću parcelu u blizini autoputa, koju bi mogao da ponudi investitorima.
– Realizacija planiranih projekata u ovoj, pa i svakoj prethodnoj godini uslovljena je prihodima budžeta. Nikada nismo došli u situaciju da trošimo više nego što ga prihodujemo, što naš budžet čini stabilnim, a finansije grada najboljim u zemlji, tako da nam je i ove godine potvrđen najviši kreditni rejting koji je moguć u Srbiji, odnosno Ba3. Krenuli smo u realizaciju gotovo svih projekata koje smo planirali, dosta njih je započeto, a realizacija nekih kasni zbog lošijeg punjenja budžeta i određenih okolnosti, poput nemogućnosti brzog rešenja imovinsko pravnih odnosa na pojedinim trasama, gde treba da gradimo četvrtu fazu Bulevara Evrope kao i kanalizacije. Međutim, i ti projekti će biti urađeni, jer ovih dana počinjemo njihovu izgradnju. Svakako dve najznačajnije investicije kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi jesu novi bulevari. Somborski bulevar je otvoren za saobraćaj, ove nedelje kreće realizacija četvrte faze radova na Bulevaru Evrope. Značaj tih projekata za Grad je nemerljiv, i efekti će se pokazivati i godinama posle njihovog završetka, kaže Pavličić u razgovoru za Danas.
Koji su od zacrtanih ciljeva postignuti u 2011. godini, a koji nisu?
– Započeli smo rešavanje još jednog dugogodišnjeg problema, s kojim se niko do sada nije hvatao u koštac, a reč je o izgradnji kanalizacije u prigradskim naseljima i delovima grada gde je nema. Završili smo projekte, sredstva u iznosu od milijardu i sto miliona dinara obezbedili smo putem emitovanja municipalnih obveznica, i radovi su već počeli, najpre u Sajlovu, a potom slede Veternik i Adice. U narednom periodu 80 odsto Novosađana koji do sada nisu imali kanalizaciju dobiće adekvatnu infrastrukturu. Preko 40 odsto investicija smo uložili u prigradska naselja, srazmerno broju stanovnika koji u njima živi. Veternik je dobio novu osnovnu školu, uskoro i Klisa, broj dece u vrtićima je danas 15.500, a 2008. godine nešto preko 11.000, dogradili smo i za 50 odsto uvećali kvadraturu nekoliko osnovnih škola Svetozar Marković Toza, Kosta Trifković, Dositej Obradović, Sonja Marinković, Žarko Zrenjanin, Miloš Crnjanski, Mihajlo Pupin u Veterniku i Desanka Maksimović u Futogu, a takođe su izgrađene i nove fiskulturne sale i to 1.144 metra kvadratna.
Nove domove zdravlja dobili su Sremska Kamenica, Šangaj, uskoro će dobiti i Futog, radimo kompletnu rekonstrukciju javne rasvete u svim delovima grada ove i naredne godine. Biciklističke staze su izgrađene i obnovljene za blizu 50 odsto u odnosu na dosadašnju dužinu, obnovljen je vozni park gradskog saobraćaja, a u toplovodnu i vodovodnu mrežu je najviše investirano do sada. Počela je i izgradnja Arhiva grada, čime ćemo dobiti adekvatan prostor za čuvanje kulturno istorijske građe, ali i osloboditi prostor na Petrovaradinskoj tvrđavi koji će poslužiti za druge namene. Obnovljeno je i rekonstruisano preko 120 igrališta i sportskih terena u Gradu, uređen je i Sunčani kej, krenuli smo sa realizacijom izgradnje mosta na Ribarcu, i uređenjem Ribarskog ostrva na kojem planiramo da izgradimo kamp. Fudbalski stadion dobio je reflektore pa je omogućeno održavanje velikih takmičenja, i igranje utakmica i u večernjim časovima. Izgradnja Žeželjevog mosta ne ide planiranom dinamikom, ali su tu Grad i Pokrajina, nažalost, samo sufinansijeri, a ceo projekat vode Železnice Srbije.
Koliko se Novi Sad razvijao od 2008. godine, kada ste izabrani za gradonačelnika?
– Naš grad je napredovao u gotovo svim oblastima za koje je nadležan. Grad je u prethodne tri i po godine odgovorno usmeravao novčana sredstva iz budžeta i postigao odlične rezultate kroz ulaganja, iako sa duplo manjim sredstvima od onih kojima je raspolagala gradska vlast u periodu od 2004. do 2008. godine. Naime, u 2008. godini budžet je bio gotovo 20 milijardi dinara, a poslednjih godina oko 13 milijardi dinara izvornih prihoda. Takođe, broj zaposlenih u nekoliko javnih preduzeća je smanjen za preko 20 odsto, kao i troškovi reprezentacije i putovanja. Nekada je 70 odsto budžeta grada išlo za tekuće subvencije javnim preduzećima, a danas je taj procenat 30 odsto. Nadvišenjem krune nasipa u dužini od 6.475 metra, Grad je prvi put u istoriji zaštićen od poplava, a istovremeno kej je rekonstruisan i uređen u dužini od oko pet kilometara. Izgrađeno je 4.300 metara Bulevara Evrope, a predstoji izgradnja dodatnih 3.100 metara, izgrađeno je i 1.100 metara Somborskog bulevara. Zatekli smo preko 150 kilometara blatnjavih ulica, a sada nema niti jedne. Sve ulice u prigradskim naseljima smo nasuli tucanikom, odnosno 159 kilometar, a do kraja sledeće godine će većina imati i asfalt. Do sada su sanirana i presvučena asfaltom 154 kilometra kolovoza. U poslednje 34 godine naš grad je dobio dve nove osnovne škole, i to u našem periodu, a kreće izgradnja i treće na Klisi. Ukidamo listu čekanja za vrtiće u sledećoj godini.
Izgradili smo 150 kilometara optičke infrastrukture i imamo 16 zona besplatnog interneta. Tokom prethodne tri i po godine u Novom Sadu postavljeno je 8.583 komada javne rasvete, a u ovoj i sledećoj godini radiće se njena kompletna rekonstrukcija, kao i postavljanje nove rasvete u delovima grada koji je do sada nisu imali. Postavljena su i četiri reflektora na stadionu Karađorđe, a biće osvetljen i deo keja između Veternika i Futoga. Do sada je zasađeno 13.613 sadnica drveća i 57.400 šiblja, što je duplo više zelenila u gradu u odnosu na 2008. godinu, a pioniri smo u postavljanju zalivnog sistema u dužini od 2.850 metara. Predstavljanju rezultata rada ove gradske uprave važno je da naglasimo da se svake godine povećavaju izdavanja iz budžeta za socijalnu zaštitu, tako da smo grad sa procentualno najvećim izdvojenim sredstvima u zemlji.
Koje biste odluke promenili danas da je to moguće?
– Odluke koje su važne za grad donosili smo na bazi detaljno urađene analize i Strategije njegovog razvoja. Najveći objektivni problem grada je nedostatak nove privredne zone, budući da nemamo veće parcele zemljišta u svom vlasništvu. Nama je potrebno stotinak hektara zemljišta uz autoput, da bismo mogli komunalno da ga uredimo i ponudimo potencijalnim investitorima, poput nekih gradova koji imaju ovako velike parcele. Mi već treću godinu vodimo postupak protiv odluka bivših vlasti da jedinu gradsku parcelu te veličine prema Kaću izdaju na 99 godina… S druge strane, našli smo još jednu potencijalnu zonu i tu vodimo postupak sa nadležnim ministarstvom kako bi je preveli na grad Novi Sad.
Koliko se isplativom pokazala odluka da grad izda obveznice?
– Emisijom dugoročnih obveznica Grad se zadužio po povoljnim uslovima i prvi smo grad u Srbiji koji će značajne infrastrukturne projekte finansirati izdavanjem dugoročnih obveznica. Po osnovu te javne nabavke uštedeli smo oko 4,5 miliona evra, a stanje na tržištu potvrđuje da smo se opredelili za najbolji vid zaduživanja, jer se pokazao najjeftinijim.
Utisak je da je nedovoljno urađeno na polju kulture. Tako je, recimo, Kineska četvrt planirana kao zona kulture, ali tamo ništa nije sređivano. Da li je grad odustao od toga?
– Upravo suprotno… Gotovo da nema objekta kulture koji nije obnovljen. Počela je izgradnja Arhiva grada koji će imati 600 kvadrata, a vrednost prve faze radova je oko 169 miliona dinara. Namera nam je da vratimo Eđšegu sjaj kakav je nekad imao, a investicija je vredna oko 55 miliona dinara. Novi Sad je prepoznatljiv po specifičnoj arhitekturi velike istorijsko-kulturne vrednosti i ove godine izdvojili smo značajna sredstva za revitalizaciju takvih objekata. U tom smislu završeni su radovi na bivšoj ambulanti, u Miletićevoj ulici, Adamovićevoj palati. Putem konkursa za sufinansiranje radova na obnovi fasada, obnovljene su brojne fasade… U 2011. godini izdvojeno je devet miliona dinara za rekonstrukciju Muzeja grada, na privođenju nameni izložbenog prostora Velikog ratnog bunara i sređivanju zgrade i enterijera Arsenala. Kompletno su rekonstruisani svečani saloni, obnovljene su fasade na zgradi Muzeja i Arhiva. Rešili smo i važne probleme u Pozorištu mladih i Novosadskom pozorištu, i izdvojili značajna sredstva za te ustanove… U poređenju sa drugim gradovima i opštinama u Srbiji Novi Sad najviše izdvaja za kulturu, oko 950 miliona dinara.
Ima još mnogo posla
l Koje biste ciljeve postavili kada biste još jednom dobili poverenje da vodite grad?
Izgradnja prečistača otpadnih voda i nove fabrike vode, završetak kanalizacije u svim prigradskim naseljima, asfalt za svaku ulicu, završetak rekonstrukcije stadiona Vojvodine, izgradnja bulevara prema budućem tunelu kroz Frušku goru, rekonstrukcija Spensa, 20 odsto zelenila u gradu i novih parkova, gradska deponija koja energijom snabdeva grad, uređenje keja sa sremske strane i nastavak njegove izgradnje na bačkoj strani, i još mnogo toga.
Kreće politička utakmica
Opozicija je dosta govorila o vama. Kako vi ocenjujete rad opozicionih političara?
U svom političkom iskustvu prošao sam fazu kada je moja stranka bila u opoziciji u gradu, nakon izgubljenih izbora 2004. godine na lokalu, nakon čega sam preuzeo gradski odbor, tako da imam iskustva i kako je biti opozicija. U Novom Sadu je politička situacija značajno promenjena nakon promena u SRS i formiranja SNS i činjenice da u međuvremenu nismo imali lokalne izbore. Imali smo korektnu političku atmosferu u gradu i komunikaciju među strankama kakva je nekada bila nezamisliva. Opozicija radi svoj posao i mislim da nam dolazi interesantnije vreme, jer kampanja za naredne izbore lagano kreće…
Pohvale i od opozicije
Izgradnjom Somborskog bulevara završava se jedan ciklus investicija, a neke projekte su pohvalili i predstavnici opozicije, što je retkost na domaćoj političkoj sceni. Koliko je za prethodne tri i po godine izdvojeno za strateške investicije?
– Teško je dati preciznu računicu bez sabiranja svakog kapitalnog projekta ponaosob. Grubo, investicioni deo budžeta je oko pedeset miliona evra godišnje, s tim da u ovoj godini nivo investicija prelazi sto miliona evra. Kada se uzme u obzir da je i Vlada APV investirala značajna sredstva u Klinički centar Vojvodine, Kamenicu 2, Žeželjev most, da smo od EU za most dobili 30 miliona evra kao i pet miliona za pristupne puteve, ukupan nivo investicija je do sada preko 300 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
