Javni servis uređuju lični sukobi, pakost i sujeta

Osim gotovo neprimetne premijere 2009, skrajnute na Drugi program, serija više nikada nije prikazana. Iako nije politički obojena ni cenzurisana zbog spornog sadržaja, seriju je od samog nastanka teksta, preko snimanja i emitovanja, obeležio lični animozitet rukovodstva Radio televizije Srbije prema porodici Petrović, i čuvenom Miodragu Petroviću Čkalji. Čak i danas, javni servis pod rukovodstvom Dragana Bujoševića, odbija da reprizira delo njegovog sina, koje govori o teškom predratnom životu putujućih glumaca, a koje je i čuveni Mališa Marinković sam okarakterisao kao spomenik toj profesiji. Bez objašnjenja i odgovora na brojna Petrovićeva obraćanja upravnim organima javnog servisa, serija i dalje čeka pohranjena u bunkeru RTS, neko bolje vreme da bude emitovana. O burnom i teškom periodu snimanja, podmetanjima i sukobima sa vodećim ljudima televizije, Petrović govori za Danas.

Kako Petrović priča, sukob sa tada prvim čovekom televizije Aleksandrom Tijanićem otpočeo je jednom izjavom u intervjuu čuvenog glumca.

– Moj otac je u jednom intervjuu izjavio da je Tijanić osoba „čiji nije bio, čiji biti neće“. Tu se on strašno naljutio, a ja mislim da je to apsolutna istina o njemu kao ličnosti. Od tada je počela osveta ocu, a kada je on otišao, to je prešlo na mene, na ćerku Jovanu. To je ostalo u amanet i sadašnjem nevidljivom direktoru i grupi kriminalaca oko njega, koji rade sa državom, objašnjava Petrović.

Kako navodi, scenario napisan pre 25 godina, Petrović je ponudio RTS-u, a prvi put je bilo reči o snimanju tek 2000. godine.

– Scenario sam, još kada je bio napisan, poslao čuvenom Mališi Marinkoviću, dugogodišnjem uredniku serijskog programa Televizije Beograd, koji je rekao da je to svojevrstan spomenik glumcima i da svakako treba da se snimi. Sa tim se zastalo jer su došli ratovi, bombardovanje. Snimanje će da počne tek posle 2000. u vreme promena. Tijanić je od početka bio protiv, ali je tada pristao misleći da ću je to da upropastim i time pokopam oca, kome je serija posvećena. Inače, pitali su me zašto seriju posvećujem ocu, i čime je to zaslužio. Zaboravilo se da pre 30 ili 40 godina, u vreme kada se emituju Čkaljini filmovi i serije, nije bilo ljudi na ulicama. Valjda je on nešto uradio za tu televiziju. Ipak, snimili smo odličnu seriju, saradnik na scenariju je bio Ranko Munitić, jedan od najvećih stručnjaka-filmofila, i to je bio njegov poslednji profesionalni rad. Ne verujem da iko u bivšoj Jugoslaviji može da kaže da on ne zna da radi posao. Krišom sam mu odneo seriju pre emitovanja, par dana pred smrt je pogledao i rekao je da je sjajna stvar napravljena, priča Petrović.

Sukobi i podmetanja, priča Petrović, nastavili su se i tokom snimanja.

– Mi nismo imali para za dnevnice, glumci su išli u Pančevo i za svoje pare kupovali hranu. Nismo imali pare za statiste, za životinje. A ja sam hteo da uzmem sve radnike sa televizije, iako su mi podmetali varijante kojima se angažuju privatne televizijske agencije a onda se te pare dele. Jedino sam angažovao velikog Pegu Popovića, vrhunskog profesionalca za fotografiju, objašnjava Petrović.

Glavnog glumca, Mustafu Nadarevića, televizija je, priča Popović, smestila u podrum, jer nije želela da plaća hotel.

– Mustafa me pozvao posle par dana da vidim gde je smešten i gde je trebalo da provede dva meseca. To je bio neki podrum prerađen, video sam pacova kako je protrčao kroz hodnik. Uzeli smo njegove stvari i dao sam mu ključ od stana mojih roditelja. Tu smo se posle družili, dolazila mu je porodica. Za dva-tri meseca, koliko je bio ovde, ni jednom ga niko iz RTS-a nije pozvao da ga pita kako je. Došao je iz inostranstva, iz Bosne, iz Hrvatske, šta će da kaže tamo o nama, kakvi smo divljaci? Sve ga je to strašno pogađalo, navodi Petrović.

On dodaje da je jedan od prigovora uprave televizije bilo i to što je Nadarević musliman, dok je velika Sonja Savić odbijena jer je „narkomanka“.

– Tijanić je doveo u ekipu svog kuma Laneta Gutovića, koji je dve nedelje pred kraj napustio snimanje jer producentkinja nije htela da mu isplati bonus od 1.500 evra, tvrdi Petrović. Sledeći udarac, navodi on, usledio je u montaži, kada je došla Tijanićeva sekretarica sa zahtevom da se ime generalnog direktora nađe u najavnoj i odjavnoj špici, na prvom mestu. To Petrović, kako priča, nije dozvolio.

– Oni koji treba da pogledaju seriju na RTS-u rekli su da je dobra, i zbog toga je Tijanić sklonio na još godinu i nešto dana. Kada je došlo vreme da opravda novac koji je uložen, on je morao da je prikaže, i tada je pala još jedna uvreda, priča Petrović.

Serija je premijerno emitovana 2009. na Drugom programu RTS-a, što svakako nije uobičajeno za premijere, bez prethodne najave i reklame, bez održane konferencije za štampu, priča Petrović.

– I pored toga što je Tijanić okarakterisao kao najgoru seriju u poslednjih 50 godina, i pored toga što je skrajnuta u termin dok su na drugim kanalima bili veoma gledani programi poput Evrovizije i Utiska nedelje, gledanost je bila neuporedivo veća od one koju je RTS objavio. Serija je dostigla oko 1,6 miliona gledalaca, što je ogromna gledanost za takav odnos čelnika RTS. Nikada nije reprizirana, osim što je puštena je na platformi Svet, za dijasporu. Ja sada tražim da se serija prikaže u pristojno vreme, da je narod vidi. Narod koji je i platio tu seriju pretplatama i republičkim parama, i da sam da sud da li je ili nije dobra. Mi glumci radimo za narod, za publiku, i od njih živimo, ono šta oni kažu za nas je amin, navodi Petrović.

On dodaje da se odrekao svog honorara kako bi serija mogla da bude snimljena, a da su i glumci hteli da u tome pomognu, jer su svi osećali potrebu da se ovakvo svedočanstvo o glumačkom životu snimi. I pored toga, Petrovićeva druga ćerka Milena, koja je muziku za seriju uradila „bez dinara naknade“, doživela je, kako navodi, neprijatne napade tabloida da je za taj posao naplatila neki ogroman novac.

Kako Petrović dodaje, obraćao se i sadašnjem direktoru RTS sa pitanjem hoće li serija ikada biti emitovana, ali i Programskom savetu, Upravnom odboru i REM-u. Nikada nije dobio odgovor ni na jedno obraćanje, kao ni objašnjenje zašto se serija ne emituje.

Danas je generalnom direktoru RTS Draganu Bujoševiću uputio pitanje kako komentariše Petrovićeve navode da javni servis i danas odbija da emituje pomenutu seriju, zbog ličnih sukoba nekadašnjeg rukovodstva sa porodicom Petrović, ali do danas nije dobio odgovor.

I danas se glumci malo cene

Serija Neki čudni ljudi prati pozorišnu trupu putujućih glumaca, u periodu od 1932. do pred rat. „U scenario sam pretočio sve one priče koje sam, još kao dete sedeći u ćošku sobe, slušao od ljudi koji su dolazili u kuću mog oca i majke, glumaca, pevača, slikara, pesnika. Glumački život je bio težak, često nisu imali gde da spavaju, dešavalo se da dobiju batine od meštana, negde su i lepo bili primljeni, život veoma interesantan i buran, opisuje Petrović i napominje da je serija umetnički rađena, daleko različita od danas popularnih programa.

– Serija pokazuje kako su živeli glumci, i kako su vrlo malo napredovali. u tom smislu. Isti tretman imaju i danas, nedovoljno se cene, zaključuje Petrović. Uloge u seriji, osim Mustafe Nadarevića, tumače i Branka Petrić, Boris Komnenić, Jovana Petrović, Branka Šelić, Gordana Đurđević, Gordana Pavlov, Olivera Viktorović, Čedomir Petrović, Feđa Stojanović, Igor Pervić, Sergej Trifunović…