Javni servisi nekritički prema vlasti 1Foto: FreeImages/ Keith Syvinski

Sadržaji javnih medijskih servisa u najvećoj meri ostvaruju javni interes, kako je predviđeno zakonom, ali informativni programi nisu dosegli standard kojim se omogućava slobodno formiranje i izražavanje mišljenja, rezultati su istraživanja Fakulteta političkih nauka (FPN) i Novosadske novinarske škole.

Profesorka Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedeljković rekla je na predstavljanju istraživanja da je ono sprovedeno od polovine januara do kraja juna ove godine i da je pregledano skoro 2.000 sati radijskog i televizijskog programa RTS i RTV.

Valić Nedeljković je napomenula da javni medijski servisi afirmišu civilizacije vrednosti i tekovine demokratskog društva, dok se u medijskom diskusru poštuje i neguje dobar ukus.

Programski produkcija je raznovrsna, kao i sadržaji, forme i akteri, dodala je ona i ukazala da RTS i RTV ipak imaju delove programa u kojima do kraja ne ispunjavaju ulogu javnog servisa, a to je informativni program.

Jovanka Matić sa Instituta društvenih nauka ocenila je da je ovo najobimnije istaživanje ikad urađeno o javnim medijskim servisima i da su se istraživači vodili sa tri osnovna prinicipa – o čemu, o kome i kako se izveštava.

Praćeno je 120 informativnih emisija tokom 24 nedelje, odnosno 2.237 pojedinačnih priloga, rekla je Matić i naglasila da dominiraju četiri teme – politika, ekonomija, sport i događaji u svetu.

U prvoj polovini godine velika pažnja je posvećena sportu, što se pravda velikim brojem sportskih događaja, pripremom za Olimpijske igre, kao i politici koja se vraća na prvo mesto interesovanja, posle ekonomije koja je dominirala od 2010. do 2014. godine, što je posledica izborne kampanje, rekla je Matić.

Političko izveštavanje medijskih servisa, pre svega RTS, fokusirano je na dve teme – aktivnosti predsednika Srbije, pre svega protokolarno, kao i aktivnosti premijera Srbije Aleksandra Vučića.

Aktivnosti predsednika Vlade praćene su u starom, udvoričkom maniru državne televizije, naglasila je Matić i ukazala da se nekritički izveštava o aktivnostima premijera.

Prilozi o aktivnostima Vučiča trajali su duže od pet minuta, iako je standard 80 sekundi, pasivno su prenosili govor premijera, koji se kao pojedinačna ličnost najduže direktno obraćao publici, i nisu ispitivali kontekst događaja, naglasila je Matić.

Matić je navela i primer trajanja priloga o otvaranju stanice Prokop od šest i po minuta, čime je omogućeno Vučiću da državni marketing iskoristi za promociju svoje stranke i vlade u izbornoj kampanji.

To je nekritički odnos prema vlasti i za 25 godina političkog pluralizma nismo našli način da to onemogućimo, rekla je Matić i istakla da je potrebna volja i snaga kako Regulatornog tela za elektronske medije i drugih politčkih aktera da se to promeni.

Matić je, „kao još jedan udvorički primer odnosa RTS prema Vučiću“, navela konferenciju za novinare premijera koji je kritikovao javni servis zbog toga što je njegov susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom stavio kao treću vest.

Prema njenim rečima, RTS je objavio izveštaj o tom događaju, sa Vučićevim komentarom da je za RTS hrvatski analitičar koji govori o blokadi pregovora o poglavlju 23 sa Srbijom važniji od Putina.

Ni tada, ni kasnije uredništvo RTS nije reagovalo na očigledno mešanje premijera u uređivačku politiku javnog servisa, ukazala je Matić.

Komentarišući pokrajinski Dnevnik od 17 časova, Matić je rekla da je predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić bio predmet izveštavanja dva puta u 14 emisija pre izbora, a republički premijer 20 puta.

Pokrajinska vlada dobila je publicitet tek posle formiranja nove vlasti.

Novo rukovodstvo RTV, postavljeno posle izbora, intenziviralo je pojavljivanje Vučića u Dnevniku, rekla je Matić.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari