Foto: Linkedin/VladimirObradovićVladimir Obradović, poslanik iz poslaničke grupe „Pravac Evropa“, biće kandidat stranaka proevropske opozicije za gradonačelnika Beograda.
Obradović je profesor na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, na Katedri za interdisciplinarna istraživanja u menadžmentu.
Među retkim je profesorima tog fakulteta koji je javno govorio o plagijatu doktorske disertacije ministra finansija Siniše Malog, a otvoreno se usprotivio što je Vlada Srbije u savete univerziteta i fakulteta nedavno imenovala ljude spornih biografija.
Otkako se davne 2014. godine pojavila sumnja da je ministar finansija Siniša Mali plagirao doktorat, odbranjen na FON-u, atmosfera na toj visokoškolskoj ustanovi se promenila.
Sve je više glasova profesora koji žele da se stavi tačka na ovaj slučaj budući da je višegodišnje nerešavanje tog predmeta nanelo štetu ugledu Fakulteta. I sam Obradović je u ranijoj izjavi za Danas rekao da su se „stvari okrenule i da će sada FON biti brži i agilniji“, ali je izrazio sumnju da će Univerzitet u Beogradu biti uspavaniji.
– Promenjen je rektor, promenjen je predsednik Saveta Univerziteta, Senat nije izglasao Dušana Teodorovića za profesora emeritusa…rekao bih da je Univerzitet danas manje autonoman – rekao je Obradović, komentarišući presude Upravnog suda u vezi sa slučajem osporenog doktorata ministra finansija Siniše Malog.
Odgovarajući na pitanje kako se osećao kada je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu rešenjem potvrdio da je doktorat Malog plagijat, a kasnije je to jednoglasno potvrdio i Senat Univerziteta, Obradović je u intervjuu za NIN rekao da nije bio iznenađen.
„U radu postoje delovi teksta preuzeti iz drugih izvora, što nije nužno pogrešno. Problem je što nisu navedene reference odakle je to preuzeto. Žao mi je bilo što mi sami na FON-u nismo uspeli sa tim da se izborimo već je bilo neophodno da se uključi šira akademska javnost. Doživljavam to i kao svoj lični neuspeh“, rekao je tada Obradović.
I pre zvaničnog ulaska u političke vode vlast ga je proglasila nepodobnim.
Uz još dva imena, Savet za borbu protiv korupcije ga je 2021. predložio za člana tog tela, ali je tadašnji premijerkin šef kabineta tražio da ih zamene zbog toga što su „otvorenim bavljenjem političkim aktivnostima kroz svoje javne istupe i svojim subjektivnim, neosnovanim i neutemeljenim kritikama na račun Vlade pokazali da ne mogu biti objektivni i nepristrasni članovi“.
Kamere su nedavno zabeležile Obradovićevo obraćanje ministarki zdravlja Danici Grujičić kada je na primeru ranca svoje ćerke pokušao da joj objasni da deca nose previše kilograma na svojim ramenima.
On je upitao ministarku Grujičić da li misli da je u redu da deca od 20 kilograma nose ranac koji je teži od šest kilograma. Kako je rekao, studije kažu da ranac treba da bude 10 do 15 odsto telesne težine deteta. Ministarki je pokazao i šta ćerka mora da nosi u školu, izvadivši knjige i sveske za četiri predmeta.
Tokom i dalje aktuelne rasprave o budžetu u Skupštini Srbije, Obradović je na ličnom primeru obrazložio zašto povećanja plata nisu dovoljna za pristojan život:
“ Imam troje dece i kada odem ujutru da za našu petočlanu porodicu kupim burek i jogurt, to košta oko 1.000 dinara. Znači, četvrt bureka za svakog i litar jogurta da podelimo, ne čaše, to je skuplje. Ako bismo mi jeli burek tri puta dnevno, to je 3.000 dinara svaki dan, što je 90.000 za mesec dana, što je veće od prosečne plate u Republici Srbiji, da naša porodica, da moja porodica, jede burek i jogurt tri put dnevno celog meseca. Podsetiću vas, znam, ministre, da vas to ne zanima, jer vi od plate ne živite, ali prosvetni radnici imaju platu ispod proseka, dakle, jedan prosvetni radnik od svoje plate ne može da kupi za svoju porodicu burek i jogurt za mesec dana. Da li je to zemlja ekonomskog tigra“, pitao je Obradović pre nekoliko dana u parlamentu.
On je zamerio predstavnicima vlasti što u budžetu za naredu godinu nisu predvideli besplatne udžbenike za celu Srbiju i besplatne obroke za decu, ali jesu silne subvencije za strane investitore.
Vladimir Obradović, rođen je 5. maja 1977. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Fakultet organizacionih nauka, smer menadžment, upisao je 1998. godine, a završio 2004. godine sa prosečnom ocenom 9,05. Doktorske studije je završio sa prosečnom ocenom 10,00 i stekao zvanje Doktor tehničkih nauka – organizacione nauke.
Redovni je profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu gde je i šef Katedre za interdisciplinarna istraživanja u menadžmentu.
Kao gostujući profesor angažovan je na doktorskim studijama univerziteta Alma Mater Europaea iz Slovenije i na Državnom univerzitetu za menadžment iz Moskve na master programu „International Project Management“.
Vodeći je svetski stručnjak u oblasti upravljanja projektima i regionalni ekspert za upravljanje u javnom sektoru, sa preko 20 godina iskustva.
Vladimir Obradović je potpredsednik za finansije, administraciju i događaje Međunarodne asocijacije za upravljanje projektima – IPMA koja okuplja članice iz 70 zemalja i predsednik je Udruženja za upravljanje projektima Srbije – IPMA Srbija. Takođe je i glavni urednik časopisa European Project Management Journal i član uređivačkog odbora najbolje rangiranog svetskog časopisa International Journal of Project Management, kao i renomiranih internacionalnih časopisa Project Leadership and Society, i Information Technologies and Learning Tools Journal.
U svom nastavno-naučnom radu pokazao je značajne rezultate. Naučni rezultati su verifikovani publikovanjem preko dvesta naučnih i stručnih radova, a pedagoški evaluacijama od strane studenata, učešćem u komisijama završnih radova i podrškom projektima studentskih organizacija.
Učestvovao je u šest naučno-istraživačkih i preko osamdeset stručnih projekata.
Tečno govori engleski, služi se nemačkim i uči španski.
Oženjen je i otac je troje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
