Jaz između bogatih i siromašnih sve dublji

Zemlje u razvoju besno su reagovale na tekst nacrta sporazuma koji pokazuje da će od svetskih lidera naredne nedelje biti zatraženo da potpišu sporazum koji predviđa mnogo veća ovlašćenja bogatim zemljama a smanjuje ulogu UN u budućim pregovorima o klimatskim promenama. Dokument, prema navodima zemalja u razvoju, postavlja nesrazmerna ograničenja emisije ugljen-dioksida po glavi stanovnika za razvijene i zemlje u razvoju do 2050, što znači da bi stanovnicima bogatih zemalja bilo dozvoljeno da emituju gotovo dvostruko više štetnih gasova u odnosu na ljude u siromašnijim zemljama.

Takozvani Danski tekst je poverljivi nacrt sporazuma na kojem je radila grupa pojedinaca poznata kao „krug angažovanih“ iz Britanije, SAD i Danske. Sporazum znatno odstupa od principa predviđenih Protokolom iz Kjota, da bi bogate nacije kao najveći emiteri ugljen-dioksida trebalo da preduzmu čvrste i obavezujuće akcije u cilju smanjenja zagađenja koja stvaraju efekat staklene bašte, dok se siromašnije države ne primoravaju da učine slično.

Nact sporazuma predaje izvršnu kontrolu finansiranja klimatskih promena u ruke Svetskoj banci, odredba koja se kosi sa Protokolom iz Kjota, jedini za sada legalni obavezujući sporazum koji ima svet kada je reč o smanjenju emisije štetnih gasova. Takođe, izdvajanje novca za pomoć siromašnim zemljama u borbi protiv klimatskih promena zavisio bi od njihovih akcija. Jedan deo diplomatskog kruga učesnika samita u Danskoj opisuju nacrt sporazum kao „veoma opasan dokument za zemlje u razvoju“. Ističu da je reč o suštinskom preformulisanju obaveza UN te da će biti nametnut bez ikakve rasprave za pregovaračkim stolom.

„Sve je učinjeno u tajnosti. Planirali su da nam bez našeg znanja i bez ikakve diskusije serviraju sporazum. Jasno je da je namera pokloniti se Baraki Obami i liderima drugih bogatih zemalja kada dođu u Kopenhagen naredne nedelje. Efektivno ovo je kraj procesa UN“, kaže jedan diplomata koji je želeo da ostane anoniman.

Lumunba di Aping iz Sudana, šef 135-članog bloka zemalja u razvoju, kaže da je novčano obećanje SAD, EU, Japana i drugih bogatih zemalja u iznosu od 10 milijardi dolara bledo u odnosu na više od bilion dolara utrošenih na spas finansijskih institucija. „Sa deset milijardi dolara ne možete kupiti ni mrtvačke sanduke za građane zemalja u razvoju“.

Pregovarač EU Artur Runge Mezger smatra da tekst nije validan, te da je to samo deo papira. Jedini validan tekst biće onaj o kojem se bude pregovaralo“.

Antonio Hil, politički savetnik za klimu pri organizaciji Oksfam, snižava tenzije i kaže da je ovo ipak samo nacrt, te da bi svako smanjenje emisije štetnih gasova moralo da bude sprovođeno po određenoj lestvici kako bi se izbegle nepravde prema siromašnima. Nacrt teksta sporazuma je prema obrazloženjima samo radna verzija teksta koji su izradili stručnjaci iz Danske i bogatih zemalja, te da su lideri bogatih zemalja tražili radni tekst pred sobom kada pristupe pregovorima naredne nedelje.

Detalji dokumenta:

l Primorati zemlje u razvoju da se saglase sa specifičnim smanjenjima emisije štetnih gasova i merama koje nisu deo originalnog sporazuma UN; l Nacrt predviđa i podelu siromašnih zemalja stvaranjem nove kategorije „najranjivije“ nacije među siromašnim zemljama; l Smanjenje uloge UN u rukovođenju finansijskim sredstvima namenjenim borbi protiv klimatskih promena; l Siromašnim zemljama ne sme biti omogućeno da emituju više od 1.44 tone ugljen-dioksida po glavi stanovnika do 2050, dok se bogatijim omogućuje da emituju 2.67 tona; l Porast temperature na zemlji trebalo bi održati na dva stepena Celzijusa; l Ukupno 10 milijardi dolara godišnje predviđeno je za pomoć siromašnim zemljama u borbi protiv klimatskih promena 2012 – 2015.

Predlog za osnivanje „zelenog“ fonda

Kopenhagen – Četiri države juče su na klimatskom samitu u Kopenhagenu predložile osnivanje „zelenog fonda“, kako bi pokušale da sa mrtve tačke pokrenu pregovore o načinima za prikupljanje i upravljanje milijardama dolara neophodnim za borbu protiv globalnog otopljavanja. Čelnica norveške delegacije Hane Bjurstrom najavila je da će Britanija, Australija, Meksiko i Norveška predstaviti ideju o osnivanju fonda u dokumentu koji predviđa prikupljanje više milijardi dolara do 2020. Vlada Meksika je ranije predlagala da sve zemlje uplaćuju određena sredstva u klimatski fond za pomoć siromašnim državama, a Norveška da se deo dozvola za emisiju ugljen-dioksida prodaje na aukciji i tako prikuplja gotovina za zemlje u razvoju.