Je li SANU spremna za tripl-dabl?

Ostavite komentar


  1. „Odavno je poznato da u nauci i inženjerstvu jedan Isak Njutn, Nikola Tesla ili Milutin Milanković vrijede mnogo više od armije dobrih, ali ne tako uspješnih naučnika i inženjera.“
    Da je tako ne bi imao kompjuter na kome ovo pises, niti internet koji te povezuje sa citaocima. Ne bi ti ga Ajnstajn napravio sam. Isto tako ni Jokic ne bi imao kome da dodaje…
    Sto se mene tice, ja smatram da je poredjenje izmedju nauke i sporta dosta cudno, u nauci su pravila malo drugacija, pa samim tim i kriterijumi…
    Mada eto, postoji jos jedna paralela – i Lebronu cesto govore da „nije placen da misli o rasnoj nejednakosti“ nego da se fokusira na loptu… To mu obicno govore ekstremni desnicari i belci rasisti.
    Meni je interesantno da neko iz koga progovara Bata Stojkovic recima „ima ko je zaduzen za istinu“ pretenduje da reformise SANU…

  2. Naukametrija je bitna, ali nije bas poiydani pokazatelj necijeg doprinosa nauci. Dovoljan je primer NIkole Tesle da bi se to dobro razumelo. Taj primer jasno pokazuje da osim metrike, tj. Hirsa, broja citata i ostalih merila, ipak postoji i bitan doprinos nezavisan od metrije. Veoma je tesko odrediti koliko je bitna metrika, a koliko taj drugi aspekt naucnog doprinosa, tim pre sto i je metrika u novije vreme postala trka za brojevima umesto da ukazuje na prave vrednosti. Ima dobrih pokusaja da se metrika u tom smislu usavrsi, ali problemi kao dopisivanje na radove, zloupotreba polozaja urednika casopisa, komercijalizacija naucnih casopisa itd svakako ostaju aktuelni. Imajuci sve to u vidu, jasno je da nije tako jednostavno kao sto autor teksta pise, ali svakako da je clanak dobar i da bi bilo dobro da se o tome izjasne svi zainteresovani.

  3. Prvi put da se ne slažem s komentarima dr Predraga Slijepčevića jer su ovog puta jednostrani. Prvo, u SANU ima dosta naučnih i umetničkih oblasti koji ne podlažu nikakvoj metriji. Tu su književnici, pesnici, slikari, vajari, arhitekti, dirigenti, kompozitori, i sl. Društveno humanističke nauke takođe ne spadaju u one gde se učinak meri ciframa, kategorijama, impakt faktorima, hiršovim indeksom itd. Sam Web of Science ne izračunava impakt faktor za časopise iz kruga humanističkih nauka. Treće, opšte je poznato da i tamo gde se računa Hiršovi indeks postoje razne mogućnosti za manipulaciju i iskrivljavanje stvarne slike. Manipuliše se, na primer, autocitatima, zanemaruje se redosled koautora studije kada je ona koautorsko delo, a to je u mnogim naukama vrlo bitan faktor, zanemaruje se činjenica da su neke nauke široko zastupljene u celom svetu, kao npr. psihologija, fizika, kardiologija, itd, dok su neke svedene na mali broj naučnika, poput eksoplanetologije, okeanografije itd, što takodje utiče na potencijalni broj citata jer je zainteresvani krug naučnika različit od discipline od discipline itd. Drugim rečima, mnogo je lakše steći veliki broj citata na polju pishologije nego na polju okeanografije. Osim toga, najnovija istraživanja su pokazala da Hiršov indeks uopšte ne daje bitno drugačiju ocenu o nečijem doprinosu nauci u odnosu na običan broj citata radova datog naučnika. itd. Treba takodje pomenuti da u oblasti medicine, koju pominje dr Slijepčević, naučni radovi nisu jedini pokazatelj vrednosti nekog lekara. Primera radi, članovi SANU dr Krivokapić i dr Peško su stekli svetsku slavu kao hirurzi, ali ne na osnopvu svojih pisanih radova, koje takodje imaju, nego pre svega brojem uspešnih i izuzetno komplikovanaih operacija koje su se završile ozdravljenjem pacijenta. Konačno, za članstvo u sve svetske akademije uvek je bio važan socijalni habitus kandidata, pored onoga što je propisano naučnim kriterijumima. Dakle, nije sve tako jednostavno. Nauka nije sport niti je borba za prijem u akademiju isto što i borba za plasman na Olimpijske igre

  4. Hirschov index i impact faktor WoS-a uopše nisu relevantni za humanističke nauke jer se ne uzimaju u obzir monografije i tematski zbornici. Računaju se, dakle, samo radovi objavljeni u naučnim časopisima Na stranu što ti indeksi i faktori ništa ne znače na polju umetničkog stvaranja, a umetnici, pisci, kompozitori itd, čine znatan deo članstva SANU

Ostavite komentar


Društvo

Naslovna strana

Naslovna strana za 21. i 22. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Marko Nastić, di džej

Tokom svih ovih godina čitajući Danas naučio sam šta predstavlja nezavisno novinarstvo i koliko je to danas veoma retko.