Jedan dan u čizmama Indijana Džonsa

U stvarnom životu je to malo drugačije. Ali opet neverovatno uzbudljivo. Jer kako drugačije objasniti što svakoga leta arheolozi, i oni svršeni i oni koji su tek zakoračili u studentski život, po par nedelja provedu na terenu kopajući, istražujući, da bi potom obrađivali, analizirali, datovali materijal, pa tek onda na red došla interpretacija nalaza.

Šta je to magično u arheologiji pokušali smo da saznamo na arheološkom lokalitetu Remezijana (Bela Palanka), spomeniku kulture od velikog značaja na kome se par godina unazad istražuje Istočna nekropola.

– Remezijana je je bila važni ranohrišćanski centar u III i IV veku, sedište episkopa Nikite u IV veku, i nalazila se na putu od Singidunuma (današnjeg Beograda) do Konstantinopolja (današnjeg Istanbula). Kako je samo naselje izgledalo slabo je poznato jer se nalazi ispod savremene Bele Palanke. Međutim, kako su stanovnike ovog antičkog naselja sahranjivali na periferiji, istražuju se nekropole koje nam mogu dati odgovore ne samo o smrti, već i o životu Remezijanaca – pojasnili su nam na početku arheolozi koji su tokom jula bili na Istočnoj nekropoli Remezijane.

Istraživanja je organizovao Filozofski fakultet u Beogradu, učestvovali su i Filozofski fakultet u Novom Sadu, Narodni muzej u Beogradu, Medicinski fakultet u Beogradu, kao i Zavičajna zbirka u Beloj Palanci.

Pošto nema čarobnog štapića koji će skloniti naslage zemlje, a obično su svi ti arheološki lokaliteti manje-više pod zemljom, potrebno je kopanje. Kako je primetio jedan Peđa: „ako imaš sreće u pomoć će ti doći bager, a ako nemaš sreće – onda si ti bager“, a sredstva za rad su ašov, lopata, kolica.

Kada dođe vreme za finije radove kreću mistrije, zubarski alat, metlice, četkice… Ponekad su ti za kopanje potrebne i akrobatske veštine jer nije sve u arheološkoj sondi ko na dlanu i lako dostupno.

Ni izuvanje nije neuobičajeno jer terenska obuća i patike mogu da oštete materijal, pa je rešenje hodati u čarapama.

Pauza za obrok ne garantuje gurmanluke, a oni koji imaju par terena u rukama i nogama objašnjavaju da je važno najesti se da bi lopata posle toga bila lakša, jer do mraka i kraja radnog dana ima dosta.

– Mada ni mrak nije garancija da se ide kući, jer ima situacija kada se započne neka celina kao grob na primer, nema stajanja dok se ne stigne do kraja. Pa makar uz mesečinu i baterijsku lampu – pričaju arheolozi.

Sve se to zaboravi kada se u terenske dnevnike, koji se ozbiljno vode svakodnevno, ubeleže značajni nalazi jer je osećaj zadovoljstva tom prilikom neponovljiv.

– Prošle godine otkrivena je veoma retka grobnica tipa mensa, koja u svojoj konstrukciji ima površinu za postavljanje stolova koji su služili za zagrobne gozbe nad grobom pokojnika. Grob se sastoji od polukružne konstrukcije od kamena ispod koje se nalazi komora, izrađena od opeka, kamena ili drveta, a u koju je položen pokojnik sa grobnim prilozima. – kazao nam je dr Marko Janković, arheolog pod čijim se budnim okom istraživanje nekropole na Remizijani odvija.

Mi primećujemo da danas u pojedinim delovima Srbije na grobljima takođe ima stolova na kojima rodbina pokojnika ostavlja hranu i piće. Dakle, protekli vekovi nisu puno promenili ljudske običaje i navike.

– Ove godine, u neposrednoj blizini prethodne grobnice otkrivene su još tri grobnice istih arhitektonskih odlika. Ovakva arheološka situacija je veoma retka, a broj grobova ovog tipa na Remezijanskoj nekropoli čini je jedinstvenom u regionu. Pored ovih jedinstvenih grobova, otkriveni su i „uobičajeni“ grobovi poput slobodno ukopanih, bez posebne grobne konstrukcije, kao i onih sa belezima u vidu kružnih konstrukcija kakvi su pronađeni i tokom prethodnih sezona. Među nalazima iz grobova izdvajaju se veoma retka masivna bronzana fibula, ukosnica sa glavom u obliku ptice, kao i nalaz staklenog krčaga koji je sačuvan u celosti. – ispričao nam je Janković.

Svaku situaciju na terenu treba ozbiljno i pažljivo dokumentovati: nacrtati, fotografisati, snimiti, obeležiti lokaciju, posebni nalazi idu u posebnu svesku, a terenski dnevnik, koji se vodi svakodnevno čuva zapisane sve važne stvari koje su se desile na terenu. I naravno sve se digitalizuje. Time se posao ne završava, jer sve ono pronađeno treba analizirati.

U ovogodišnjoj kampanji pronađeni su ostaci četiri odrasle osobe i jednog deteta, jedna individua je bila slobodno ukopana u zemlju, a četiri su bile sahranjene u kamenim konstrukcijama, saznajemo od antropološkinje Tamare Pavlović, koja zajedno sa kolegama istražuje Istočnu nekropolu na Remezijani.

– Skeletne ostatke smo pripremili za dalju antropološku analizu koja će biti sprovedena u Laboratoriji za antropologiju na Medicinskom fakultetu. Antropološka analiza pokazaće pre svega osnovne informacije o ovim individuama, poput pola, starosti, fizičkih aktivnosti, tragova bolesti i povreda. Iako antropološka analiza tek predstoji, ono što smo mogli da uočimo prilikom iskopavanja je da i ove godine imamo vrlo specifične tragove bolesti koje ukazuju na lošiju ishranu i samim tim i lošiji zdravstveni status ovih osoba, što će dopuniti sliku zdravlja populacije sahranjene na ovoj nekropoli. Rezultati antropološke analize će svakako biti interpretirani zajedno sa arheološkim kontekstom u kome su nađeni, čime ćemo dobiti podatke o vremenu smrti, grobnom ritualu i socijalnom položaju. Dugoročni cilj nam je da sprovedemo DNK analize kako bismo utvrdili porodične odnose među svim sahranjenima na ovoj nekropoli, a dosadašnjim istraživanjima imamo otkrivenih ukupno 37 individua. Pored toga, plan je i da uradimo analize ishrane i mobilnosti, što će potencijalno pokazati svakodnevni način života i geografsko poreklo ovih individua, što su značajni podaci za period kasne antike, a pogotovo za prostor antičke Remezijane – pojasnila nam je Tamara Pavlović.

Vreme provedeno sa arheolozima i antropolozima, čak i kratko, navodi nas na poređenje sa detektivima i forenzičarima, jer i oni na osnovu pronađenog rekonstruišu život pre više vekova.

– Istočna nekropola Remezijane jako je važna za razumevanje života stanovnika grada iz perioda IV veka, od kada potiče i najveći broj spomenika otkrivenih do sada na prostoru današnje Bele Palanke. Nastavak istraživanja nas očekuje i naredne godine, na istom mestu. U međuvremenu, delovi rezultata istraživanja, koja su ove godine finansirana sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Srbije, kao i Opštine Bela Palanka, biće publikovani u stručnim i naučnim arheološkim časopisima – kazao nam je na kraju Marko Janković, koji nam sa svojom ekipom na Remizijani otvara put u prošlost ovog antičkog naselja.