Jedan postmoderni Tito

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kuljiša je zanimljivo čitati, još zanimljivije čuti jednostavno ima ono, nešto.
   U Denisovom pisanju, autor ovog zanimljivog teksta izdvaja priču kao osnov, tako da se mašta prosto podrazumeva, ako ne kod Kuljiša, onda kod čitaoca. Naglasio bih dimaniku, jer bez odgovarajućeg ritma – kod Kuljiša je uvek četiri četvrtine – Denis ne bi bio Denis. A kada se priča naslovi, delo je spremno.
   Josip Broz kao tema, naročito na prostoru Jugoslavije, izazov je po sebi, i nema većeg. Iskreno, takvog sam oduvek zamišljao. Još kada postoji Kuljiš, koji ume, onda iza Tita No More Heroes.

2. Na prvo citanje – savrsen tekst. Ovo cu morati da procitam opet. Bravo!