Foto: Beta/Branislav BožićIslamska zajednica (IZ) Srbije, u razmaku od samo nedelju dana, dobila je dvojicu vrhovnih poglavara, Nedžmedina Šaćipija i Senada Halitovića. Jedan je ustoličen u Beogradu, a drugi u Novom Pazaru.
Preševski muftija Šaćipi za reisu-l-ulemu izabran je, 8.oktobra, u beogradskoj Badrakli džamiji, a sandžački muftija Halitović, nedelju dana kasnije, u novopazarskoj Bor džamiji.
Time je potvrđen raskol u toj zajednici muslimana, koji traje skoro dve godine. Na suprostavljenim stranama su braća Jusufspahić, ambasador Srbije u Saaudijskoj Arabiji Muhamed i brogradski muftija i vojni imam Mustava, nekadašnje okosnice rukovodstva IZ Srbije, a na drugoj strani je, kako se tvrdi, bio dosadašnji reisu-l-ulema Sead Nasufović sa većinom pripadnika zajednice, koji su dvetomesečme izbore, okončali, minule nedelje, izborom novog reisu-l-uleme Senada Halitovića.
Halitović je, u prvoj izjavi za medije, rekao da su pred njim brojni izazovi i da je prioritet stvaranje jedinstva među muslimanskim vernicima u Srbiji, „da napokon prevaziđrmo sve poteškoće u kojima se nalazimo“.
Za izbor Šaćipija na istu funkciju istakao je „da je to bilo proglašenje bez izbora.
– Ozbiljne institucije i ustanove imaju svoje pravne akte i statute po kojima rade. Ti njihovi izbori nemaju neku pravnu težinu – ocenio je novoizabrani reis i dodao da žele „da konačno IZ profunkcioniše kao prava ustanova, koja poštuje sopstvene pravne akte“.
Na izbor Šaćipija, dva dana kasnije, saopštenjem je reagovao Vrhovni sabor, koji je to nazvao „sabotiranjem izbornog procesa“ i obmanom javnosti „od strane paraverske firme „Suzuki“ i braće Jusufspahić i oko njih okupljene manje interesne grupe“.
Porodica Jusufspahić optužena je da „uz pomoć male interesne grupe sprovodi nasilje nad IZ Srbije“ i da su „nakon brojnih finansijskih malverzacija, u kojima su uhvaćeni i kojeće se još istražiti, pokušali i dalje pokušavaju da preuzmu kontrolu nad IZ, nadajući se da će im to biti štit od moralne i krivične odgovornosti“.
Vrhovni sabor je ocenio da je „obesmišljavanje funkcije reisu-l-uleme, poslednja u nizu aktivnosti ove aktivnosti u rušenju IZ“.
„Pokušaji menjanja Ustva, kojim bi se od funkcije prvaka zleme muslimana, napravio dvorski klon porodice Jusufspahić, poslednja je kap u prepunoj čaši strpljenja, koje su službenici IZ pokazali do sada – navodi se u saopštenju i dodaje da ne može ništa da ih iznenadi „od porodice Jusufspahić i njihovog sponzora i vlasnika Muse Suzukija“, ali i da se „izbor reisu-l-uleme ne obavlja se tajno po budžacima i na fiktivnim sednicama“.
Vrhovni sabor je, kako stoji u saopštenju, izborni proces doveo do formiranja legalnih i legitimnih organa, „koji javno i transparentno rade i održavaju svoje sednice, a ne po online aplikacijama poput kriminalnih klanova“.
Saopštenje Vrhovnog sabora, od pre nedelju dana, prva je javna potvrda svađe i podela u upravljačkoj strukturi IZ Srbije. Kada je, pre nepune dve godine, Nasufović reizabran na mesto vrhovnog poglavara, bio je kandidat Srbijanskog i Preševskog mešihata, a izbor su osporil delegati Sandžačkog mešihata, jer su smatrali da najvišu funkciju zaslužuje njihov muftija Halitović, novoizabrani reisu-l- ulema.
Nedugo posle toga, braća Jusufspahići su tražili Nasufovićev opoziv, ali ih je preduhitrio sveopšti sabor, u Novom Pazaru, kada je više od 300 delegata donelo odluku o izborima na svim nivoima. Tada su, u javnost, procurile prve priče o razmimoilaženju.
Braća Jusufspahić važe za najuticajnije među muslimanskim vernicima u Beogradu. Druga strana, osporava pravo Muhamedu Jusufspahiću da istovremenu bude ambasador u Tijadu, predsednik Vrhovnog sabora i dosadašnji v.d. reisu-l-uleme, nakon što je Nasufović podneo ostavku na to mesto.
Očekivano, na izbore je reagovao Mešihat IZ u Srbiji. U saopštenju je izražena „duboka zabrinutost za situaciju među muslimanima u Srbiji“ i da su „izbori dva reisa za poglavare muslimana farsa“.
Vrhovno telo IZ u Srbiji ocenjuje da Rijaset IZ Srbije „nema legitimitet, niti istorijski kontinuitet i to šteti muslimanima u Srbiji“. Vernici su potvani da se priključe IZ u Srbiji, jer je „jedini legalni i legitimni predstavnik muslimana“. U ovom oglašavanju zadržani su stari termini „paraverska tvorevina“ i „parareis“.
Pre šesnaest fodina došlo je do podele u IZ. Stvorene su IZ Srbije, na čelu sa Jusufspahićima, i jedinstvena IZ u Srbiji, čiji je lider bio muftija Muamer Zukorlić. Odnosi između dve IZ, od tada, su opterećeni međusobnim nepriznavanje, optuživanjem i razjašnjavanjem kome pripada legitimitet i legalitet da bude jedinstvena zajednica muslimana.
IZ Srbija smatra, da posle raspada velike Jugoslavije, Srbija treba da ima svoju samostalnu zajednicu muslimana, na čelu sa reisu-l-ulemom, a IZ u Srbiji, je autonomna jedinica, u okviru IZ BiH i za vrhovnog poglavara priznaje bosansko-hercegovačkog reisu-l-ulemu.
Da pomiri dve posvađane upravljačke strukture Srbije, pre desetak godina, nije uspelo Dijanetu Turske, niti nezadovoljnim uposlenicima obe IZ, koji su formirali inicijativu za pomirenje i stvaranje jedinstve IZ. I dalje se tvrdi, da presudnu ulogu u tome, mogu da imaju Dijanet Turske, Vlada Srbije i vrhovni poglavar IZ BiH Husein Kavazović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
