Jednaka korist svima

Namere ovih politika su pak potpuno suprotne, a to je da sve usluge, resurse i programe koje kreiraju lokalne samouprave (ali i drugi organi vlasti) budu prilagođene potrebama građana i građanki.

Da bi se osigurala ali i postigla rodna ravnopravnost, doneta su međunarodna, a i nacionalna dokumenta – politike i zakoni, koji obavezuju razne aktere (prvenstveno države i njihove institucije) da preduzimaju mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Rogobatno zvuči. To znači da sagledamo šta je i na koji način potrebno ženama i muškarcima, devojčicama i dečacima i trudimo se da obezbedimo jednaku korist svima. Od raspodele, pa preko definisanja prioriteta. Za žena, koje više brinu o deci važniji su vrtići od lokalnih puteva; za žene koje manje voze kola javni prevoz je važniji nego muškarcima, za žene koje idu peške i guraju kolica sa decom trotoari i javno osvetljenje važniji su od fudbalskog stadiona…

Stalna konferencija gradova i opština (ali i druge organizacije, domaće i međunarodne) pružaju podršku lokalnim samoupravama na uvođenju tzv. rodne perspektive u politike, a i budžete. U analizi koja je sprovedena na početku sprovođenja drugog programa, koji SKGO realizuje za podršku lokalnim samoupravama, pokazalo se da su opštine i gradovi u Srbiji usvojili normativni okvir, da imaju lokalna tela za rodnu ravnopravnost, lokalne akcione planove. Ipak, konkretne akcije nedostaju. Takođe i dalje postoji otpor prema „nametnutoj“ temi rodne ravnopravnosti, koja nama, „u ovim teškim vremenima“ nije prioritet. A šta jeste prioritet osim praktičnih potreba i svakodnevnog života?

Na osnovu prikupljanja podataka i analize iz 86 gradova i opština, zaključak je da zapravo nedostaju procedure u koje bi se rodna perspektiva ugradila. Rodna ravnopravnost nije tema koju treba nametati kao posebnu, nego ona treba da bude ugrađena u sve druge. Doslovce. Ugrađena. Ali to znači da mora da ima u šta da bude ugrađena. Na primer, kažemo hoćemo rodno osetljivu analizu subvencija za poljoprivredu – ali analize nema, uopšte, pa ni rodno osetljive. I zapravo, otpor postoji prema analizama, participativnim metodama definisanja prioriteta, transparentnim izveštajima, podacima, podacima, podacima. Jer ako se one sprovode, najmanje je teško razvrstati podatke po polu, pitati žene posebno i naročito o tome šta je za njih prioritet ili koje su njihove potrebe ili sprovesti „on line“ ili uživo, anketu sa građanima.

I zato, su novi „Zakon o planiranju javnih politika“, razvijanje procedura na lokalnom nivou za donošenje javnih politika, programsko budžetiranje (u koje je „Zakonom o budžetu“ definisano da ima biti rodno odgovorno), put ka politikama ostvarivanja rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou.
Za ostvarivanje rodne ravnopravnosti ključna je politička volja, odnosno, prepoznavanje teme kao značajne i korišćenje procedura za izmene institucionalnih praksi. Učešće žena u politici takođe je, osim ostvarivanja prava na participaciju, važno i zbog rodne perspektive u donošenju odluka. Zato „Akademija ženskog liderstva“ radi na doprinosu rodnoj ravnopravnosti kroz povezivanje i osnaživanje žena na mestima odlučivanja, jačanje njihovih znanja, kapaciteta i samopouzdanja, ali i dijalogu sa civilnim društvom, ekspertkinjama i građankama da bi se zajedno borile i zastupale ženska ljudska prava do ostvarivanja pune ravnopravnosti.

Autorka je konsultantkinja