Andra Jovanović, Foto: Dušan Pešić / DanasIznesemo ispred zgrade po dva astala, pripremimo piće i meze, i onda – veselje do popodne. Imao sam dvadesetak dobrih prijatelja koji su svake godine dolazili na proslavu. Onda nam se, kako dan odmiče, pridružuju ostali Vranjanci i bude fešta. Mnogi budu tu, za stolovima, samo u prolazu. Dođu, popiju rakiju i odu. A, mnogi nas psuju što slavimo 29. novembar. Zastavu istaknem, muzika trešti. Kad se samo setim… Sve u svoje vreme, priča za Danas Andra Jovanović (85), koji je u Vranju organizovao proslave Dana republike SFRJ nakon 2002. godine, kada je ukinuto obeležavanje ovog jugoslovenskog praznika.
Kada je ukinut Dan republike, naš sagovornik je, kako kaže, čvrsto odlučio da on, u svojoj režiji, nastavi da obeležava ovaj dan, kao prisećanje na „neka prošla, lepša vremena“.
„I kada su ukinuli praznik, rekao sam sebi: ‘Ma, nastaviću ja ispred zgrade da slavim ovaj datum!’ Sve sam to ja organizovao, a imao sam dvojicu koja su mi pomagala da namestimo stolove, iznesemo stolice i služimo ljude“, priča naš sagovornik.
Kako je rekao, ovi njegovi „rituali“, svakog 29. novembra od 2003. do 2010. godine, nisu ostali neprimećeni ni od tadašnjih lokalnih vlastodržaca.
„Dolazili su i tadašnji gradski rukovodioci da čestitaju Dan republike. Počev od Zorana Antića iz SPS-a, koji povede još dvojicu-trojicu svojih. Svi su čestitali, a neki su nas, kao što rekoh, i psovali. Imao sam i zastavu SFRJ. Iznesemo iće i piće u 10 sati, pa posle pesma! Slušali smo narodnu muziku koja je tada bila popularna širom Jugoslavije. To je prošlo vreme, ne mogu ni da se setim muzičara i izvođača. Ali, bilo je mnogo lepo, baš pravo veselje“, ističe Jovanović.
Prestao je sa organizacijama proslave Dana republike, kaže, 2010. godine.
„Ostala je samo uspomena na 29. novembar, dan koji ne može da se zaboravi. Doživeo sam i 85. godinu, više ne mogu da organizujem to. Starost, ali i finansije mi više ne dozvoljavaju da se upustim u takav poduhvat. Nemam si više takat, nemam mogućnosti za to. Ne znam da li je još neko, sem mene, tako proslavljao i obeležavao. Mislim da nije, pa i nije bilo inicijative da, posle 2010, neko drugi nastavi i od mene preuzme štafetu“, objašnjava Jovanović.
Mnogi ljudi u Vranju, naglašava, nisu zaboravili Dan republike.
„I dan-danas kad me sretnu prijatelji, samo me pitaju: ‘Slavimo li 29. novembar ponovo?’ To je ta nostalgija za prošlim vremenima. Imao sam dobrog prijatelja koji je bio kamenorezac. Često je dolazio kod mene kući, u posetu. ‘Ajde da popijemo’, kaže on. ‘Pa, nije 29. novembar’, odgovorim mu. ‘Ma, daj, bre, da popijemo, pa ćemo čekati i 29. novembar!’. Tako smo se šalili“, kaže Andra Jovanović.
Postoje, međutim, i oni koji su ipak zaboravili ovaj datum koji se praznovao u bivšoj državi.
„Malopre odem u kafanu da pijem kafu, kažem gazdi: ‘Gazda, srećan ti praznik’. Vlasnik me upita: ‘Kakav praznik, čika Andro?’ Rekoh mu: ‘Kako koji praznik, pa 29. novembar, slavili smo to!’. Iznenadio me je kad mi je rekao da je skroz zaboravio“, priča najsvežiju anegdotu Andra Jovanović.
Sa setom se priseća komunizma, Titove Jugoslavije i „velikog drugarstva i zajedništva“ koje je tada vladalo među ljudima.
„Bilo smo nekako spokojni. To je bilo drugarstvo pravo, ljudi su se tad više družili nego danas, čini mi se. Na pitanje da li ćemo opet da slavimo, odgovarao sam da nećemo više, dosta smo slavili! Na tim proslavama niko nije tražio meso, nego napraviš salate za uz pivo i rakiju. Rakija se greje, to obavezno. Slavili smo do tri ili četiri popodne, do kada ima rakija da se pije, dotle! Posle bude mnogo hladno, pa ne možemo baš do kasno u noć“, priseća se sagovornik Danasa.
Dan republike u firmama se proslavljao do 2002, odnosno „do dolaska DOS-a na vlast“, priča Jovanović.
„Stalno smo čekali 29. novembar, nijedna firma nije radila, svi smo praznovali. Bilo je mnogo lepo, a naročito za nas koji smo bili zaposleni u fabrikama. Ja sam tad radio u ‘Pamučnom kombinatu’, kasnije ‘Jumku’, a pre toga bio direktor Bioskopa ‘Sloboda’. U vreme Titove Jugoslavije živelo se mnogo lepo. Dok sam radio u ‘Pamučnom kombinatu’, kao predsednik Radničkog saveta, mene generalni direktor pita da li treba da povećamo plate radnicima. Doneli smo odluku da se na svaka tri meseca zaposlenima isplaćuje još jedna plata, preko ovih redovnih koje su primali. Eto ilustracije, možete da se prisetite kako se tad živelo“, dodaje ovaj mašinski tehničar iz Vranja.
Osim platama, ljudi koji su tada radili u vranjskim firmama, prema rečima Jovanovića, bili su zadovoljni i svojim poslovima, pa su radili „danonoćno, i to perfektno“.
„Nikoga u pogonima, u bilo kojoj firmi, nisi mogao da vidiš da zabušava, da neće da radi. Ali – svakog četvrtog u mesecu uplaćivane su plate. Svi zadovoljni, prezadovoljni. Čovek kad ima zdravlje i pare, ima sve. To je vreme koje više neće da se vrati, ma jok. Često smo pričali o toj Jugoslaviji, ali niko nikad nije rekao: ‘Dosta, nemoj da lažeš!’ Života mi, svi su bili prezadovoljni životom u tadašnjoj državi“, naglašava Jovanović.
Kaže da i danas ima gradova u Srbiji u kojima se slavi Dan republike, koji je bio neradni za sve žitelje bivše Jugoslavije.
„Na televiziji javili da ima još ljudi koji slave 29. novembar i na Titovu bistu polažu cveće. Nije bilo, međutim, razgovora na temu da i u Vranju bude postavljena takva bista. Imam i dalje onu zastavu SFRJ koju sam pomenuo, veliku, u podrumu je. Ali, pravo da vam kažem, ne bih mogao sad da je nađem“, zaključuje Jovanović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
