„Jednoga dana žaliće mnogi…“: Miloš Teodosić – poslednji košarkaš starog kova

Ne treba sumnjati da se tome nadao i unapred radovao i Svetislav Pešić. Međutim, pojavio se problem preko kojeg selektor nije mogao da pređe. Objašnjenje gde leži „problem“ možda se nalazi na snimku „oproštajne žurke“, na koju je dojučerašnji kapiten pozvao saigrače iz reprezentacije.

Na snimku se vidi kako reprezentativci, trenutno na pripremama, u nekom restoranu, uz alkohol, cigarete, u kasnim večernjim satima pevaju, a za mikrofonom je zvezda valjevskih ugostiteljskih objekata Dule Lušinin. Hit večeri bio je „Jednoga dana žaliće mnogi što ga više nema, ostaće pesma i uspomena na Tea kapitena…“.

I sve to bi prošlo i prolazilo je kod gotovo svih selektora i trenera, ali ne i kod Pešića. Teodosić i Pešić su potpuno dva različita sveta, a zajedničko im je samo to da su malo teže naravi.

Miloš Teodosić je poslednji košarkaš „starog kova“ po mnogo čemu. On se rodio za poziciju plejmejkera, nije napravljen u školama košarke. Srećom, njegova karijera nije zavisila od uspeha u školi jer bi zbog loše ocene iz vladanja ona bila završena još negde na početku. Umesto toga, on je postao profesor i deca uče po njegovom gradivu.

Neverovatan talenat nije uspeo da se samouništi ni činjenicom da puši, da je ljubitelj provoda, da mu nedostaje disciplina u igri i da, bez uvijanja rečeno, ne igra odbranu. Poput većine genijalaca i Teodosić ima neobičan karakter.

Uprkos svemu tome ostvario je blistavu karijeru, a jedini minus, ako tražimo dlaku u jajetu, bio je boravak u NBA ligi. U Kliperse je stigao u poznim košarkaškim godinama, fizički nije mogao da se nosi sa mlađim, bržim i snažnijim protivnicima na njegovoj poziciji i posle samo dve godine vratio se u Evropu.

Miloš Teodosić je rođen pre 35 godina, a od 2014. je počasni građanin svog rodnog Valjeva. U mlađim kategorijama Studenta i Metalca je počeo da trenira košarku, a prelomni trenutak karijere bio je odlazak u FMP 2004. godine.

Po odlasku iz kluba iz Železnika nastupao je i za Olimpijakos, CSKA, Kliperse i Virtus. Izabran je u idealnu petorku Evrolige za prošlu deceniju, bio je MVP tog takmičenja, zatim MVP Evrokupa, član najbolje petorke Svetskog prvenstva (2010, i 2014) i Evropskog prvenstva (2009) i najbolji igrač sveta u izboru FIBA (2010).

Sa reprezentacijom Srbije osvajao je srebrne medalje na šampionatima Evrope i sveta, kao i na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de Žaneiru. Oženjen je glumicom Jelisavetom Orašanin, ima ćerku Petru i sina Bogdana. Navija za Crvenu zvezdu.