Foto: Danas/A. L.Novi Sad sinoć je preživeo jedan od većih protesta u svojoj istoriji, po proceni stručnjaka ispred Železničke stanice okupilo se oko 25.000 ljudi, koji su krenuli ka Gradskoj kući da izraze svoje nezadovoljsvo zbog pada nadstrešnice koja je ubila četrnaestoro ljudi.
Nema ko se tu noć nije našao u Novom Sadu. Od aktivista sa svih strana ove zemlje, građana, političara, poljoprivrednika, omladine, studenata, navijača pa sve do naprednjačkih kapuljaša utreniranih za ovakve prilike.
Nezadovoljni su tražili pravdu, a režimski profesionalci predstavu. Jasno je da je put do pravde duži.
Grad je već oko 14 sati bio prepun policije, specijalaca i žandarmerije. Gradska kuća sijala se od policijskih šlemova načičkanih po kancelarijama. Slično je bilo i u Skupštini grada i Skupštini Vojvodine.
Već pri prilasku stanici na Bulevaru oslobođenja primećena je scena prva. Stranačke prostorije SNS friško su okrečene u boje srpske trobojke i zastave su polepljene po izlogu sa kog se smeše Aleksandar Vučić i Miloš Vučević. Opominju da „Srbija ne sme da stane“. Ahm, to je uvod, skrnavljenje svetinje – srpske zastave, koja će da se zavrti uskoro po tabloidnim povereništvima.
SNS u Novom Sadu ima na desetine prostorija koje obično zvrje prazne ako nisu izbori. Inače, zapravo služe kao reklamni bilbordi sa kog se obećava bolji život, a u ovakvim (ne)prilikama katkad dobijaju i veće uloge. Stranačka prostorija na Bulevaru oslobođenja, tu noć, zasjala je kao nikada do tad.
Kod Železničke stanice, sat pre protesta, nekoliko odavno prekaljenih aktivista, ljudi koji bi zapravo trebalo da brinu sada neke druge brige. Ali to smo mi, decenije obijanja đonova po ulicima i pločnicima.
Prebiraju se, ko šta ima. Neko tvrdi da je napunio pun rezervoar goriva „ako zatreba“, drugi su poneli „nešto keša“..svi su kažu slojevito obučeni. Ne zna se tačno šta je plan. Priča se da se ostaje, gde i koliko, nije jasno. „Do ispunjenja zahteva“, uglavnom.
Na pločniku preko biciklističke staze stvrdnuta masa upaljenih sveća proteže se nekoliko metara, kao potok. Ljudi i dalje prilaze, zastaju nekoliko momenata i ostavljaju cveće. Neki plaču.
Prepoznaju se i pojedini „ubačeni elementi“, SNS face, ali ko to više da beleži. Jednom, kad sve ovo bude juče, tvrdiće svakako da su tu bili iz ubeđenja.
Saobraćaj na raskrnici Bulevara oslobođenja i Bulevara Jaše Tomića je zaustavljen dvadeset minuta pre šest. Prvo su krenuli redari, a za njima i građani.
Oko šest čitav prostor je bio ispunjen i već tada je postalo jasno da će ovo biti jedno od najmasovnijih okupljanja u Novom Sadu ikada.
Kolona ljudi koji je pristizala nije se prekidala do sledeće raskrnice i ubrzo je popunjen deo Bulevara. Dok je prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta Aleksandra Pleskonjić Ilić govorila, stizale su prve vesti o sukobima.
Grupa studenata, friško okrečene prostorije zalila je crvenom farbom. Zapravo, zakošen ka demonstrantima u tom trenutku bio je direktor Studentskog centra Novi Sad Zoran Martinović, koji nije dao da se lepe plakati po prostoriji SNS, pa su ga studenti zalili fabrom.
Ubrzo kolona je krenula ka centru i Gradskoj kući. Na traktoru je bio opozicioni odbornik Miša Bačulov, iza njega cisterna sa fekalijama na kojoj je pisalo „pijaća voda“.
Primećeni su i momci u crnom sa kapuljačama. Neki pod njih stavljaju ključne reči „navijači“ ili „huligani“. Na putu do centra kolona je prošla pored prostorija SNS na Bulevaru koja je gađana crvenom farbom. Razbijeno je i staklo.
Čim se došlo do Trga slobode krenuo je spektakl. Bačulov je zalio Gradsku kuću fekalijama: „Da osete malo i oni“.
I zaista se osetilo. Okupljeni su počeli da gađaju crvenom farbom zgradu, dok je zapravo najveći broj ljudi ostao iza, na Pozorišnom trgu i nije ni video šta se dešava.
Krenulo je lupanje stakala. Bačulov i Miran Pogačar, još jedan odbornik, smirivali su ljude. Došli su i pred ulazna vrata i pokušali su da uđu u zgradu, hteli su da predaju zahteve građana. Poručivali su da nema kući dok se oni ne ispune.
U tom trenutku u Gradskoj kući bila je samo do zuba naoružana žandarmerija.
Vratili su se na binu i pokušali da smire masu, ali je bilo sve više mladića spremnih da demoliraju Gradsku kuću. Već jednom viđeno u Novom Sadu. Bačulov i Pogačar na kraju su odustali od smirivanja tenzija i više se niko nije obraćao sa bine. Ubrzo je i razmontirana.
Omladina je rušila, žandarmerija je periodično sa prozora prskala suzavac.
Zasipavali su ih zatarbljene u Gradsku kuću kamenicama, ciglama, dimnim i šok bombama, bakljama.. Organi reda nisu imali nameru da izlaze napolje niti zovu pojačanje, odnosno da pokušaju da smire situaciju.
U jednom momentu pojavili su se na drugoj strani, na gradilištu podzemne garaže, ali su posle sukoba sa demonstrantima pobegli.
Debatovaće se koliko je i da li bilo „ubačenih elemenata“ i kako se opozicija snašla tu noć. Da li je mogla nekako da smiri ove ljude i bolje organizuje redare, jer su još tokom dana upozoravali da će biti nereda.
Ali i pored „huligana“ i „ubačenih elemenata“ bilo je jasno da je tu jako puno mladih ljudi koji su jednostavno besni. Možda ni ne znaju na koga, niti su svi sa istim ciljem tu došli. Kao što je jasno i da oni koji mogu da ih smire, to nisu učinili.
Već posle sedam, skup više nije bio pod nikakvom kontrolom, a vlast nije imala nameru da je zavede. Gradska kuća lomila se sa svih strana.
Građani koji su to većinom posmatrali odmaknuti, počeli polako da se razilaze i bilo je jasno da od ostanka do ispunjenja zahteva nema ništa.
Novinari u ovakvim situacijama postaju lake mete, što za ovaj režim dođe kao zabava pride. Napadnute su kolege sa N1, a posle je i aktivista SNS oborio snimatelja Euronewsa ispred njhovih stranačkih prostorija.
Kako se uništavanje smirilo, tako se pročula vest da je u Novi Sad stigao predsednik lično. Ipak, većina novinara nije uspela da ga vidi.
U prostorije na Bulevaru, zvezdi režimskih tabloida te večeri, stigao je u 22 sata, a u 22.05 je otišao.
Održao je predizborni govor i kako je to neko na internetu primetio, „nije došao u Novi Sad na dan kada je 14 ljudi izgubilo život, ali zato jeste zbog polomljenog stakla na stranačkim prostorijama“.
Skupljeno je stotinjak naprednjaka koji su vikali „Aco Srbine“ i kako to već ide. Ekipa sa palicama koja je uništila Gradsku kuću, ovde se nije pojavila.
Zapravo jeste, ali u drugoj ulozi. Neki od mladića među okupljenim naprednjacima koji su dočekali predsednika na svojim jaknama imali su crvene fleke od farbe, koje su ih odavale gde su bili pre samo pola sata. Uz sam zid Gradske kuće oko koje je padala ta ista farba.
Šta su tamo radili, nikad nećemo otkriti. Kao što do danas ne znamo ko je razlupao Gradsku kuću pre četiri godine.
Ono što Vučića treba više da brine od 25.000 ili 50.000 demonstranata je reakcija građana kada su videli okupljene aktiviste SNS-a. Ljudi su ih gađali sa zgrada, psovali pa i pljuvali, silazili su iz stanova besni ravno na stranačku pretorijansku gardu sakrivenu iza kapuljača.
Predstave će očigledno biti sve teže organizovati, barem u Novom Sadu i barem još neko vreme.
Policija u civilu pojavila se oko 23 časa na Trgu slobode. Pohapsila je nekoliko studenata i Gorana Ješića, bivšeg predsednika opštine Inđija. Utisak je da su pohapšeni oni koji nisu uništavali gradsku imovinu, a velika većina razbijača Gradske kuće nestala je u noć.
Nakon svega treba istaći zahteve građana i opozicije, a to su, pre svega: ostavka predsednika Vlade Srbije i doskorašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, a uz njega i njegovog bliskog saradnika, aktuelnog gradonačelnika Milana Đurića, kao i da da odmah budu obelodanjeni svi oni dokumenti, ugovori sa kineskim kompanijama i drugim privatnim kompanijama sa kojima su potpisivani ugovori i koji su dobijali poslove od javnog interesa, kapitalne projekte.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
