Jednom od četiri deteta u svetu uskraćeno srećno detinjstvo

Najmanje 280 miliona dece u svetu danas ima bolju šansu da odraste u zdravlju, u bezbednom okruženju i dobije obrazovanje nego što je to bio slučaj u bilo kom trenutku u toku dve protekle dekade, pokazuje novi izveštaj organizacije Save the Children.

Na ovogodišnjoj listi zemalja sačinjenoj prema Indeksu prekinutog detinjstva, Srbija se nalazi na 46. poziciji. Od ostalih zemalja u regionu Slovenija deli treće mesto sa Norveškom, Hrvatska se nalazi na 29. poziciji, Bosna i Hercegovina (BiH) zauzima 38. mesto, Crna Gora je na 50. poziciji, Albanija se nalazi na 61. a Severna Makedonija na 69. mestu.

Suprotno tome, na vrhu liste zemalja sačinjene prema indeksu nalazi se Singapur kao zemlja koja najbolje brine o deci, a među prvih deset država nalaze se osam zapadnoevropskih zemalja i Južna Koreja. Centralnoafrička Republika najlošije je pozicionirana, a prethode joj, na dnu liste, Nigerija i Čad.

Globalni izveštaj o deci objavljuje se uoči obeležavanja Međunarodnog dana deteta, 1. juna. Na osnovu „Indeksa prekinutog detinjstva“, koji govori o tome koliko je detinjstvo u određenoj zajednici ugroženo usled faktora kao što su loše zdravlje, neuhranjenost, isključivanje iz obrazovanja, dečiji rad, brakovi maloletnika, maloletničke trudnoće i ekstremno nasilje, ovaj izveštaj poredi položaj dece u zemljama širom sveta u odnosu na 2000. godinu i takođe rangira 176 zemalja sveta na osnovu situacije kakva je danas.

Procenjeno je da je u 2000. godini 970 miliona dece ostalo bez detinjstva usled događaja koji su menjali njihove živote.

Kako se navodi u uglobalnom izveštaju, taj broj danas je smanjen na 690 miliona – što znači da 280 miliona dece širom sveta ima bolji život, a u 173 od 176 zemalja sveta situacija u kojoj deca žive je bolja nego što je bila pre dve decenije.

Organizacija Save the Children, koja ove godine obeležava sto godina rada u cilju zaštite dece i ostvarivanja njihovih prava, ističe da podaci o napretku u poslednje dve decenije govore o tome da ulaganje zajednica, kako globalne tako i pojedinačnih zemalja, u zaštitu i dobrostanje dece postiže rezultate.

Kako je jednom od četiri deteta u svetu i dalje uskraćeno sigurno i srećno detinjstvo, a najugroženija su deca koja žive na područjima zahvaćenim konfliktima ili koja su bila prisiljena napustiti svoje domove zbog konflikta, neophodno je ovo ulaganje nastaviti.

Od osam činilaca koji, prema izveštaju, utiču na to da se bezbedno detinjstvo prekine, konflikti i ekstermno nasilje jedini je faktor koji danas ugrožava veći broj dece nego pre dvadeset godina. Prema podacima, danas je 30,5 miliona više prisilno raseljenih lica nego 2000. godine, što predstavlja povećanje od 80 odsto.

Podaci o zemljama na osnovu kojih je sačinjen izveštaj prikupljeni su većinom od UN agencija. Promene u podacima – pa prema tome i pozicioniranju zemalja na listi sačinjenoj na osnovu indeksa prekinutog detinjstva – mogu biti posledica realnog pogoršavanja uslova, a u nekim zemljama povećanje broja dece ugrožene određenim faktorima može da bude rezultat boljeg praćenja i dostupnijih podataka koji omogućavaju bolje razumevanje uslova za decu u tim sredinama.

Izveštaj pokazuje da je danas, u odnosu na 2000. godinu:

• 4,4 miliona manje dečijih smrti na godišnjem nivou

• 49 miliona manje neuhranjene dece

• 130 miliona više dece u školi

• 94 miliona manje dece prisiljene na rad

• 11 miliona manje devojaka prisiljenih na ranu udaju

• 3 miliona manje tinejdžerskih trudnoća

• 12.000 manje ubistava dece godišnje