Jednovlašće – pravoslavna doktrina o odnosu crkve i države

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Vizantijski carevi, kao i, kasnije, osmanski sultani (sociološka mustra vladanja u ta dva carstva je ista), bili su apsolutni gospodari života i svih dobara svojih podanika, a carski poredak politički nije mogao biti oboren stoga što je „odraz nebeskog poretka“ i „izvire iz same božije volje“. Najveća vrlina koja se kod podanika u carstvu očekuje (a čiji učinak treba da bude učvršćenje „nebesko-zemaljskog poretka“) nije ništa drugo do „disciplina“ (peitharchia) – „poslušnost pred vlašću“! Da bi čitava stvar bila dobro utemeljena i sa ideološkog stanovišta, bio je neophodan ipak jedan međukorak – neko je caru (sultanu) morao staviti „božiju krunu“ na glavu. Car (sultan) ju je dobijao od patrijarha (tj. muftije). Car (sultan) je kao hrišćanin (musliman) podređen patrijarhu (muftiji), a patrijarh (muftija) je kao kao podanik države podređen caru (sultanu)! – Na papiru patrijarhova (muftijina) vlast je naizgled najveća u zemlji, jer je on pontifex maximus zakona i vrhovni sudija. Despot (sultan) se, naizgled, strogo drži verskih zakona i poštuje svog verskog poglavara, a u praksi verski poglavari su potpuno zavisili od despota (sultana) i, zapravo, nisu posedovali nikavu stvarnu vlast. Crkva je bila glavni oslonac despotskog poretka. Za uzvrat, despoti su crkvi garantovali svaki vid zaštite uključujući i vojnu.

2. Tri poslednja pasusa, excellent, pregled istorije za konstantu/coveka, drustvo, odabir za kretanje dalje. Covek je konstanta i u prirodi i u drustvu, objasnjena je svojom paradigmom kretanja vecitog. Kretanje unazad, prozivljavanje naknadno neceg je poraz za konstantu. Covek mora da se dopunjuje novim. Sadasnji momenat je zelja vracanja unazad. Primeri: Mitski zavet, pocinje verovatno jos od sizme, pecatiran u 17. veku. Treci Rim. Carstvo na zemlji i carstvo na nebu, porobljeni covek u neznanju i poslusnosti. Zadrzan u mestu. Gordijev cvor. Tezak. Bice verovatno potrebno vise secenja. Svi interesi coveka podredjeni su ovim vodjama. Nacional bogougodne tv sire besomucne lazi iz istorije, religijskih resenja, i brisanje svega sto vodjama projekta ne odgovara. Obicno sa zlim voditeljem i njih stalnih 10/12 , dobili su neogranicen prostor za otrov i permanentno brisanje znanja iz glava zaostalih u ispraznjenom skolstvu ovih 30 god. Vod, i tih po godinama su sticali znanja u drugom sistemu karijere proveli u udobnim foteljama. Ali emotivnu inteligenciju im nije mogao usaditi sistem

3. Kralj Aleksandar Karadjordjevic je 1918. godine primio u svoju SHS drzavu veliki broj Belogardejaca. Oni su mu ponudili da ga proglase za Cara Pravoslavlja, pa bi Srbija bila do Tokija, cim prodje „nepogoda“ kako su oni nazvali Komunizam. Aleksandar je u to poverovao i nije se vise obazirao samo na Srbiju.