Jeftina karta za iskupljenje

Ambiciozna najava je trebalo da nas uveri u odlučnost nove ministarke i spremnost da ulaskom u Vladu uradi nešto dobro i za druge, a ne samo za sebe.

Čomić je zatim pojasnila da ovaj zakon treba da omogući da registrovani partneri istog pola uživaju prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, „kao i oni u bračnoj zajednici“.

Prolećno zasedanje je počelo, a zakon je daleko od spremnog.

Objavljene su tek Polazne osnove za njegovo usvajanje.

Dalji put akta – od nacrta, preko predloga, a zatim i usvajanja u Narodnoj skupštini, biće dug.

Imajući u vidu ciljeve usvajanja zakona, kao i zabranu diskriminacije na osnovu pola odavno propisane Ustavom – postavlja se pitanje zbog čega je za uređivanje odnosa istopolnih partnera bilo potrebno usvajanje posebnog zakona?

Sklapanja braka partnera različitog pola, uslovi i smetnjeza sklapanje, ništavost, rušljivost, postupak registrovanja, imovinski odnosi partnera, obaveze izdržavanja, zaštita od nasilja i mnoga druga pitanja čije uređivanje predlažu Polazne osnove već su regulisani Porodičnim zakonom.

Mnoge odredbe Polaznih osnova su prepisane iz Porodičnog zakona i upućuju na njegovu shodnu primenu.

U ozbiljnijoj zemlji, Porodični zakon bi bio izmenjen tako da omogući registraciju istopolne zajednice, kao i život u istopolnoj zajednici koja nije registrovana.

Ove zajednice bi tako bile zajednice u ogledalu braka i vanbračne zajednice.

I to tamo gde im je i mesto: u zakonu koji reguliše porodične odnose.

Time bi prestala potreba da se novi zakon mesecima piše, da se o njemu raspravlja i konsultuje, podiže medijska temperatura, a ministarka sebe predstavlja kao pionirku „nikada urađenog posla“.

Registrovana i neregistrovana zajednica partnera su odavno uređene i potrebno je uraditi nešto vrlo jednostavno: otkloniti diskriminaciju partnera zasnovanu na polu, koja je odavno zabranjena Ustavom.

Čemu onda pompa koju posmatramo mesecima?

Čini se da je omogućavanje dostojanstvenog i ravnopravnog života istopolnim partnerima u drugom planu.

Važnije je stvoriti utisak da je Srbiji stalo do ljudskih prava.

Javne vlasti, uključujući i ministarstva i Vladu, povredi prava građana posvećuju se svakodnevno i sistematski, te je za ovakvo postupanje potrebna jeftina karta za iskupljenje.

Da je rangiranje jedan od najvažnijih ciljeva Srbije, nedavno je potvrdila i Čomić koja smatra da novi zakon „dugujemo Srbiji koja se na ovaj način penje na lestvici društava koja poštuju ljudska prava i biće, verovatno, 49. ili 50. zemlja na planeti koja će ovakav zakon usvojiti“.

Ako je nešto gore od diskriminacije istopolnih partnera, to je instrumentalizacija njihovih problema u svrhe političkog marketinga.

Neophodno je da pognute glave otklonimo nepravdu koja je učinjena.

To bi trebalo učiniti skromno, dosledno i praktično, izmenama postojećih zakona. Bez izigravanja onog što nismo i što skoro nećemo biti – šampioni ljudskih prava.