Jel planirate da rađate Srpčiće?

Na poznatu scenu u kojoj glumac pita devojku „koliko ćeš Srpčića da mi rodiš“, na šta mu glumica pokazuje prstima „troje“, nadovezala se marketinška kreacija gde joj on odgovara: „Onda nam treba i stambeni i keš kredit.“

Prihvatajući negativne reakcije javnosti i komentare da sadržaj podržava stereotipe o ženama kao i da se obraća samo većinskoj naciji, banka je odmah povukla reklamu, uz obrazloženje da duboko uvažava, poštuje i neguje ljudska i manjinska prava.

Banka je očito računala na popularnost slogana i zagarantovani uspeh, kako kaže lingvistkinja i profesorka Univerziteta u Banjaluci Marija Runić, ali su se, sasvim očekivano, negde prešli.

– Pa sad kao prosipaju politički korektne slogane u stilu ‘najbitnije nam je ipak da klijentima svih boja, rasa, polova i nacija izvučemo pare’ – kaže za Danas Marija Runić, ali ističe da je najviše zabrinjava to što ovakvi slogani u 2021. godini nekome uopšte mogu biti smešni ako znamo kako je ženama u Srbiji i na Balkanu koje rađaju „Srpčiće“.

– Pitajmo ih za početak da li mogu da dobiju posao, pa eto kod tih istih banaka, ako na razgovoru kažu da će rađati Srpčiće. Pitajmo ih i da li mogu da uzmu plaćeno porodiljsko i da ne zavise od milostinje dok te Srpčiće podižu. Upitajmo ih i da li im ti što im ko fol rađa Srpčiće pomažu oko istih, ili se ono redovno ispostavi da Srpčiće ipak rađaju sebi i na svoj teret. Pitajmo još i da li mogu priuštiti da rade i da se brinu o Srpčićima jerbo dobrih besplatnih vrtića i škola ima za sve naše Srpčiće. Ne zaboravimo da ih pitamo i koliko često je taj kome rađa omalovažava, tuče, uskraćuje novac dok podiže one Srpčiće što mu ih je rodila – navodi Runić, dodajući da svi znamo odgovore na ova pitanja, ali nam je „ipak i dalje smiješno“.

Ovo je poslednja u nizu reklama kojima se poruke iskazuju neprimerenim i politički nekorektnim sadržajima. Svaki put, po već ustaljenom šablonu, najpre reaguje javnost na društvenim mrežama, a u mnogim slučajevima se oglasi i poverenica za zaštitu ravnopravnosti apelujući na poštovanje zakona protiv diskriminacije i međunarodnih standarda u pogledu ljudskih prava. Potom se sporna reklama povuče uz izvinjenje oglašivača koji „nije imao nameru nikoga da uvredi“.

Tako je bilo na primer kad se u Srbiji pojavio Lidl, koji se potrošačima obratio sloganom „visok kvalitet i niska cena“, gde su metafore za „Lidlov savršeni par“ bili visoki muškarac i niska žena. Pre par godina osvanuo je bilbord sa reklamom za pšenicu u kojoj žena na slici kaže: „Tražim paora! Zlatokosa, iz dobre porodice, zdrava i snažna, spremna da rađa.“ Poverenica za zaštitu ravnopravnosti navela je tim povodom da je sadržaj reklame duboko diskriminatoran, jer se žena svodi na objekat čija je jedina svrha da rađa, te da grubo podržava predrasude i patrijarhalne modele koji se kose sa antidiskriminatornim zakonodavstvom.

Brankica Janković je reagovala i na reklamu za polovne automobile koji su poistovećeni sa ženom koja je imala više partnera. Poruka je glasila da polovna roba ne bi trebala da smeta muškarcu ako je ta roba očuvana. Ne samo da sadržaj prikazuje ženu kao objekat za gledanje i potrošni materijal, istakla je poverenica, nego i afirmiše ideju o muškarcima kao vlasnicima te robe. Nakon izdatih preporuka poverenice, reklama je sklonjena, doduše posle tri meseca.

Tri bonusa…

U tekstu na Peščaniku Dijana Malbaša iz Autonomnog ženskog centra skrenula je pažnju na reklamu za sportsku kladionicu na kojoj su tri žene, one što pevaju „Tri bonusa hoću ja“, predstavljene kao „seksualni objekti koji treba da podgreju muške seksualne fantazije i privuku njihovu pažnju kao većinskih, ako ne i isključivih, konzumenata usluge koja se reklamira“. Malbaša je postavila i pitanje odgovornosti marketinških agencija, kao i zastupljenosti tema diskriminacije i rodnih stereotipa u obrazovnom programima raznih struka. Na kraju, važno je i pitanje odgovornosti konzumenata takvog sadržaja, odnosno „da li ćemo nastaviti da ga konzumiramo i omogućavamo kreatorima i distributerima da od njega naplaćuju profit, (ne)svesni činjenice da nam se ne prodaje (samo) usluga i proizvod, već sistem koji seksizam normalizuje kao društvenu vrednost“. Reklama „Tri bonusa hoću ja“, koja se pojavila nekako u vreme kad je poverenica bila bez mandata pa je reakcija izostala, uredno se i dalje vrti.