Jelena Ćuruvija: Važno je da Vučić shvati šta je radio devedesetih

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nemojte traziti od Vucica da se izvine, on nije mogao da utice ,na rad nekih delova sluzbe. Sluzba nikada nije polagala racune, nikome. Ko je ubio Slavka Curuviju,to je pitanje svih pitanja. Samo vase saznanje, da ima po tamnim coskovima policajaca, koji nikad nece odgovarati, ohrabruje. Znaci da ste u sve posumnjali i da ste u pravu. Gradjani Srbije , bi morali saznati, koje zaista stoji iza ubistva vaseg oca. Predsednik Vucic, bi trebalo da vas primi i da ,da svoj doprinos , ovom slucaju bez presedana. Neko pouzdano zna mnogo vise, nego sto je sud u prvom stepenu posle dvadeset godina saznao.

2. Divljenje za ovu devojku koja biranim recima podseca da je aktuelni Predsednik imao neku ulogu u pripremi ubistva njenog oca. Verujem da ni ona ne ocekuje od njega izvinjenje o kome prica.

3. Od govora u Glini,do govora u Severnoj Mitrovici ništa se u toj glavi nije promenilo,niti će se promeniti.Pretvara se,glumi,govori tiho,plače,pravi dramske pauze,pretvara se,ulaguje,uvlači,a iza mire sto đavola vire.Afirmišu se ratni zločinci(Šešelj,Karadžić,Mladić,Pavković,Guri,Šljivančanin…),vraća se stara garnitura novinara Politike,RTS,Novosti,Ilustrovane politike…Priziva se vojska upomoć.Gde li će to Srbija završiti?

4. Nažalost, Jelena je dobila odgovor na svoja očekivanja, kada je izvinjenje (priznanje) određenih činilaca u ondašnjoj politici reč. Šešelj je osuđeni ratni zločinac ali Vučić (po ko zna koji put) krši zakon i odobrava njegovo ostajanje u skupštini RS, kao poslanik. Njegov (AV) odnos prema neistomišljenicima (neposlušnima) je isti kao odnos Miloševića i Šešelja prema svojim protivnicima (doduše zasada „samo“ pale kuće novinarima, kada će početi da ih ubijaju, videćemo). Bahati predatori svih vrsta su Vučićevi najbolji (najodaniji) saradnici, kako onda očekivati od njega da uvidi, shvati, prizna, šta je radio (i šta još uvek radi) …

5. Mislim da mi kao drustvo izuzetno olako shvatamo Vucicevu ulogu ministra za informacije tog kobnog mandata. vrlo ga olako amnestiramo kao neku nazovi marionetu koja je tu postavljena kao neki fikus od strane Seselja i Milosevica (koji su satro stvarno drzali poluge). Priznajem od te stavke (gde lezi politicka/prava moc) moze da se sklepa nekakav argument ali sagledajuci cinjenice, on je bez ikakvih zadrski doneo taj zakon i sa svom (zlom) namerom sputavao slobode medija i urnisao nezavisne glasnike i zigosao novinare kao sto su Curuvija. Da li je on to radio po diktatu (ja sam uveren da se ne readi o diktatu vec njegovom crvstom stavu) uopste nije bitno jer je on oberucke ucestvovao u tom udruzenom zlocinackom poduhvatu ciji je integralni deo i bila DB koja je povukla okidac. U formalno pravnom smislu on je odgovoran isto onoliko koliko i sefovi Radomira Markovica, a da ne pricam o politickoj odgovornosti ili nekom moralnom reperu… Ne razumem to ustrucavanje u nasem drustvu da nazovemo ono sto je ocigledno pravim imenom. Zasto je to problem? To je evidentno – on je klasican, i izuzetno voljan saucesnik.

6. Slavko Ćuruvija je 1998. godine osnovao magazin „Evropljanin“ koji i dalje važi za najkvalitetniji magazin koji je izlazio u Srbiji.

   Hronologija događaja koji su obeležili sudbinu „Evropljanina“:

   19. OKTOBAR 1998. GODINE
   Na kioscima se pojavio 13. broj magazina „Evropljanin“ u kojem je objavljeno otvoreno pismo predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću „Šta je sledeće, Miloševiću“, koje potpisuju Aleksandar Tijanić i Slavko Ćuruvija.

   20. OKTOBAR 1998. GODINE
   Skupština Srbije po hitnom postupku usvaja Zakon o javnom informisanju koji predviđa oštre kazne za medije. Zakon je, kako su istakli poslanici SPS-a, JUL-a i SRS-a, donet iz „bezbednosnih razloga“ i njegova primena trebalo je da obezbedi „veću čvrstinu odbrane Savezne Republike Jugoslavije“.

   23. OKTOBAR 1998. GODINE
   Suđenje pred gradskim sudijom za prekršaje. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv osnivača magazina „Evropljanin“ Slavka Ćuruvije, glavnog i odgovornog urednika Dragana Bujoševića, firme DT PRESS i direktora izdanja Ivana Tadića podneo je predsednik Patriotskog saveza Beograda Milorad Radević. U prijavi je navedeno da je u magazinu „Evropljanin” od 19. oktobra 1998. godine objavljen veći broj tekstova, ilustracija i fotografija, kojima se poziva na „nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije“. Nisu usvojene primedbe odbrane da je tužba po novom zakonu neosnovana jer je „Evropljanin“ odštampan i distribuiran pre nego što je taj zakon stupio na snagu.

   24. OKTOBAR 1998. GODINE
   U 23 sata završeno je celodnevno suđenje. Sudija za prekršaje Mirko Đorđević najavio je da će presudu dostaviti pismenim putem.

   25. OKTOBAR 1998. GODINE
   U ranim jutarnjim satima stiže pismena presuda gradskog sudije, po kojoj su osnivač, urednik, direktor i izdavač kažnjeni novčanom kaznom od 2.400.000 dinara (tada, 250.000 nemačkih maraka). Preduzeće i Ćuruvija po 800.000 dinara, Bujošević i Tadić po 400.000 dinara. Ostavljen je rok od 24 sata za plaćanje kazne, u suprotnom – zaprećeno je plenidbom imovine. U 20.30 časova u zgradu „Borbe“ utrčavaju ljudi koji se predstavljaju kao izvršitelji Opštine Stari grad. Veliki broj ljudi u civilu uz pratnju policije tera novinare iz redakcije „Dnevnog telegrafa” i „Evropljanina” i počinje popis stolova i opreme. U štampariji zbog njihovog nastojanja da zaplene 100.000 primeraka „Dnevnog telegrafa”, rotacija nije ni krenula. Službenici su celu noć iznosili tehničke uređaje i nameštaj iz redakcije.

   26. OKTOBAR 1998. GODINE
   Oko devet časova zaplenjen je inventar iz prostorija marketinga firme DT PRESS u Ulici Lole Ribara 35. Stolovi su procenjeni na 70, stolice na 50, a kompjuter na 1.500 dinara.

   1. Veoma precizno, ali, niste nigde nasli da see Sam Curuvija hvalio da je svoju novinsku kucu osnovao sa svega 100 DM.

7. Taj nekome da se izvine?
   Samo se vi nadajte.