„Nadam se da ću uspeti da se prebacim da razmišljam u formi dugometražnog filma i da ću jedan i snimiti. Nadam se da ću biti u zdravijem okruženju, da će nam zemlja biti prijatnija za disanje i da će se pojaviti nove generacije zanimljivih reditelja“, ovo je pre skoro pet godina na festivalu Kustendorf izjavila rediteljka Jelena Gavrilović odgovarajući na novinarska pitanja mladim srpskim sineastama čija su kratkometražna ostvarenja bila selektovana za možda najvažniju domaću manifestaciju koja pruža šansu mladim lavovima.
Osim činjenice da je Jelena i dalje mlada autorka, ono što se iz njene izjave do sada obistinilo je da je zaista stasala generacija novih zanimljivih reditelja, a ona je jedna od njih.
Zemlja, nažalost, nije prijatnija za disanje, čak naprotiv, ni okruženje nije zdravije, niti je Jelena snimila svoj prvi igrani dugometražni film, ali je već uveliko uspešna rediteljka.
Već te iste godine nakon Kustendorfa 2017. na Beldoksu je prikazan njen prvi dugometražni dokumentarac – „Između granica“, u međuvremenu je napravila još kratkih igranih serija, a iza sebe je imala i do tada na ovim prostorima nepoznatu formu kratkometražne veb serije „Samo kažem“, koja je nagrađena u Holivudu, dok je šira javnost prepoznaje kao jednog od reditelja najpre popularne serije „Grupa“, a sada, sa Urošem Tomićem, i kao rediteljku serije o detektivki Sonji Kljun.
Da se i ovaj njen „proizvod“ našao odmah i na inostranom tržištu potvrđuje njegovo jučerašnje prikazivanje na festivalu posvećenom serijama u Kanu, gde se „Kljun“ našao među deset odbranih iz čitavog sveta.
„U filmu je najvažnija priča, ali se ona nalazi na skrivenim mestima, koja često ni ne primećujemo“, citirala je Jelena tada na Kustendorfu svog starijeg kolegu, gosta festivala, filipinskog reditelja Lava Dijaza.
I dok iščekujemo njen prvi film, nešto od ove poetike već je sadržano u seriji koju gledamo koja je je u osnovi detektivska, triler i noar na srpski način, ali i mentalitetska priča, sa specifičnostima podneblja u kome se odvija i svim pitanjima trenutno važnim za ovo društvo na način na koji to čine čuvene skandinavske serije iste provenijencije sa kojima se nameću sličnosti već na prvu loptu.
Ili, kako je rekla kritičarka nakon prikazivanja serije na Sarajevskom festivalu – to su detektivi kao iz američkih serija, ali oni umesto krofni jednu masan burek i kobasice.
Nadovezujući se na Dijazovu rečenicu, rediteljka je ovako eksplicirala svoje poetičke poglede: „Što sam starija, sve mi je bitnije da način pričanja priče bude kompleksniji, da gledalac mora sam da nalazi veze i smisao onog što gleda“.
Jelena Gavrilović rođena je 1990. u Beogradu. Završila je studije režije na Fakultetu dramskih umetnosti. Od toga da joj želimo da se i njen prvi igrani film nađe na onom velikom Kanskom festivalu, možda je još bitnije da se obistini želja koju je sama izrekla: „Želim da svojim filmovima kod publike menjam poglede na svet.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.