Deo akademske zajednice zatražio je od člana REM-a Nemanje Tasića, koji je na njihov zahtev izabran, da podnese ostavku, a za takav zahtev postoji niz razloga, objašnjava profesorka sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut za N1.
„Čini mi se da svim ovim prethodnim zahtevima koje smo čuli, zahtevi koji su formulisani u okviru protesta protiv nasilja, zahteva koalicije udruženja građana, niza zahteva kojima se u konačnici pridružila i akademska zajednica sa 2.000 potpisa, ovaj naš zahtev u odnosu na sve ostale možda malo više personalizuje stvar“, smatra Kleut.
Prethodno, odseci za medijske studije univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pozvale su Nemanju Tasića, vanrednog profesora na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koga je univerzitetska zajednica u Srbiji predložila za člana Saveta REM, da hitno podnese ostavku na tu funkciju.
„Osobu koja je izabrana na predlog akreditovanih Univerziteta Srbije da prozovemo imenom i prezimenom na njegovu savest. Apelujemo da razmotri u svetlu svega ono što se dešava godinama unazad u REM-u posebno imajući u vidu ovo što se dešava poslednjih nekoliko nedelja da se pogleda u ogledalo i da vidi da li neko ko je izabran na predlog akademske zajednice treba da sedi u takvom telu“, ističe profesorka.
Ona je naglasila da za sada nisu dobili nikakav odgovor i da nije sigurna da će isti i dobiti.
„Ono što je meni poražavajuće i kolegama koji stoje iza ove peticije jeste kada odete na sajt REM-a i odete da vidite ko su članovi Saveta, dve biografije su prazne. Jedna je biografija člana koji je predložen ispred akademske zajednice. Plašim se da to govori o tome kako kolega Tasić razume svoju funkciji i svoj odnos prema važnoj ulozi koju REM ima“, smatra Kleut.
„Politika uvek nosila prevagu“
Ipak, prema rečima profesorke, neke dobre smernice pronalaze u medijskoj strategiji.
„Mislim da bi bilo vrlo važno razmotriti strukturu članova REM-a, način na koji ovlašćeni predlagači predlažu svoje članove, način na koji se nadležni skupšiniski odbor bavi tim kandidaturama. U dosadašnjim sastavima REM-a politika je uvek nosila prevagu nad svi ostali ovlašćenim predlagačima. Trebalo bi razmotriti kriterijume šta nekoga kvalifikuje da bude član REM-a“, objašnjava sagovornica.
Ona dodaje da se medijska strategija sad poziva na veći nivo stručnosti i profesionalnosti.
„Čini mi se da bi i otvaranje javne rasprave o tome ko su kandidati bio veći pomak“, smatra Jelena Kleut.
Takođe, sagovornica ističe da bez političke volje teško da može da se formira REM.
„U društvu u kakvom mi živimo i prethodni sazivi REM-a nas uče da je tu politika uvek htela da umeša svoje prste“, ističe.
Ona smatra da su mediji doprineli jazu koji postoji u društvu, kao i da su vrlo važan činilac.
„Sve analize koje vidimo u prethodnim godinama, mediji su ti koji generišu te polarne slike sveta. Slike kojima jedan deo građana ove zemlje vidi jednu sliku, jednu stvarnost, a drugi deo građana vidi drugu sliku, drugu stvarnost. Tome su mediji značajno potpomognuti vlastima koji u jednom delu medija ne učestvuje, dok u drugom delu medija obilato koristi za svoje potrebe“, objašnjava profesorka.
Ona smatra da je poverenje građana u medije izrazito nisko, kao i da istraživanja pokazuju da je naša zemlja na dnu lestvice po poverenju građana u medije.
„Mi sada već vidimo u nizu istraživanja javnog mnjenja – kaži mi koji mediji gledaš, znam za koga ćeš glastai, znam šta misliš o protestima, znam da li si čuo za Jovanjicu i šta o Jovanjici misliš“, ocenjuje profesorka.
O slikama nasilja koje su prikazivane u medijima i pre tragedija koje su nas zadesile u maju, Kleut zaključuje:
„Glavni problem prekomernih slika nasilja, prikaza nasilja nije da ljudi postaju nasilni, da deca postaju naslna. Nego se nasilje normalizuje, nasilje se prihvata kao model komunikacije i čini mi se da je taj model sada već duboko prihvaćen u nekim delovima ovog društva i taj proces će dugo trajati. Ostavke članova REM-a mogu da se dese sutra, ovi procesi ce biti veoma dugotrajni.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
