Jelena Lengold: Život u knjigama 1Foto: Stanislav Milojković

„Život Jelene Lengold ličio je na sve osim na život jednog pisca, bio je to prilično dosadnjikav i ordinaran život u kome je sve bilo tako predvidljivo i kao iz udžbenika o besmislenim životima, kakvih ima na milione.

Bila je lepuškasta kao devojčica, nikada, međutim, nije znala šta bi tačno sa time učinila, posedovala je prilično bezlične roditelje koji su se, naravno, razveli, ali na svu sreću tek nakon što su je doveli u veliki grad, studirala je neki bezvezni fakultet koji je, naravno, nije zanimao, zaljubljivala se u sve živo, u muškarce, žene, mačke, pse, zečeve, papagaje, profesore, pesnike, udavala se, kako je i red, dva puta, ovaj drugi muž pokazao se kao nešto bolji, ali teško je razlikovati jednog muža od drugog, sve vam to na kraju ispadne na isto, držala je dijetu celog života, bez vidljivih rezultata, izvadila je krajnike i žučne kamenčiće, spremala je dobre pite, sarme i ostale stvari sa holesterolom, dočekala je starost za priličnom ravnodušnošću, bila je tragično lišena sujete, ambicije i želje da se nametne bilo kome i bilo gde, slutimo da se njen ‘burni’ život odvijao ponajviše u snovima i u mašti, jer negde se, valjda, morao odvijati, inače nam uopšte nije jasno kako je, zašto i povodom čega ta, po svemu, prosečna žena napisala onih nekoliko knjiga, koje na sve liče, samo ne na nju.“

Ovako je, duhovito i cinično, opisala svoj život spisateljica Jelena Lenglod, ovogodišnja dobitnica Andrićeve nagrade. To je učinila u eseju „Što više besmrtnih vekova“, u kome je, zapravo, govorila o pokušaju da kroz priču i pripovedanje, drugih pisaca i svoje sopstveno, proživi „što više besmrtnih vekova“. Priča je, izgleda, i njena spisateljska „šolja čaja“ jer su, pored „Raščaranog sveta“ koji joj je doneo pomenuto priznanje, upravo zbirke njenih pripovedaka najviše nagrađivane. Za „Vašarskog mađioničara“, na primer, dobila je: „Biljanu Jovanović“, Žensko pero, Zlatni hit liber i Evropsku nagradu za književnost. Za roman misli da je pokušaj pisca da u njemu opiše čitav svet i sama je napisala jedan – „Baltimor“. A zbirki pesama ima najviše i, uprkos uvreženom mišljenju da je ova književna vrsta nepopularna, smatra da će poezija opstati i ako sve ostalo propadne.

Jelena Lengold rođena je 1959. u Kruševcu. Pre nego što je postala „profesionalni pisac“, kako stoji u njenim biografijama, bila je novinarka i urednica u redakciji kulture Radio Beograda. Njen suprug je aforističar Aleksandar Baljak. Živi u Beogradu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari