Jelisaveta Seka Sablić: Kraljica komedije

Za svoj doprinos filmskoj komediji upravo je dobila i nagradu koju dodeljuje festival Comedy Fest. Ipak, iako se zbog čestih televizijskih repriza tako ne čini, zanimljivo je da se njene uloge u domaćoj kinematografiji mogu nabrojati na prste. Njihova upečatljivost, s druge strane, razlog je zašto je publika sve ovo vreme smatra kraljicom komedije.

Treba samo pomenuti čuvenu Kristinu iz verovatno najbolje domaće komedije „Maratonci trče počasni krug“ Slobodana Šijana (za koju je dobila Zlatnu arenu) ili Seku iz serijala „Rad na određeno vreme“ i shvatiti kolika je šteta što joj svet filma, čak ni u ona bogatija vremena za sedmu umetnost, nije nudio više mogućnosti. Za takve glumice u Holivudu se namenski pišu uloge. Njen filmski opus čine još dva ostvarenja koja je radila sa Šijanom – „Davitelj protiv davitelja“ i „Kako sam sistematski uništen od idiota“, kao i „Burduš“, „Kičma“, „Leptirov oblak“, „Tamna je noć“… i poslednji „Igla ispod praga“.

Istina je da je ova velika glumica dobar deo svoje duge karijere provela u pozorištu i na televiziji. Bila je nezaboravna u „Kralju Ibiju“, „Razvojnom putu Bore Šnajdera“, „Radovanu III“, „Čudu u Šarganu“… Kritičari često kažu da kroz nju danas živi Aca Popović, ali i Duško Kovačević. Poslednjih godina postala je omiljena glumica Jagoša Markovića, zbog čega je i dalje možemo videti na sceni JDP-a („Tako je (ako vam se tako čini)“, „Uobraženi bolesnik“). Omiljena glumica publike je, pre svega, zbog svojih televizijskih ostvarenja – „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Ljubav, navika, panika“, „Nemoj da zvocaš“.

Rođena je u Beogradu 1942. u jeku rata, što je bilo posebno opasno budući da je njena majka bila Jevrejka. Sekina majka imala je problema i pre rata, jer su je se roditelji odrekli kada se udala za Stevana, krojača sa Čubure i hrišćanina. Veliki deo njene porodice nastradao je u Holokaustu. Počela je da glumi u amaterskom pozorištu Dadov kao gimnazijalka. Završila je FDU kao najbolji student. Debitovala je u pozorištu „Boško Buha“, a članica Ateljea 212 bila je do 1993. Dobitnica je skoro svih relevantnih pozorišnih nagrada – Dobričinog prstena, nagrade „Žanka Stokić“, Sterijine nagrade, Zlatnog ćurana…

Zamerali su joj što često snima reklame, ali i što se pojavila u spotu pop pevačice Severine. „Reklama je materijalna nagrada za to što si popularan, za to što si omiljen i za to što si tražen. Ja lično nikada ne bih nikog komentarisala u onome što radi makar snimao i porniće. Svako će za ono što radi snositi odgovornost i ‘posledice’ ako ih bude“, kazala je jednom prilikom.

Podržava LDP i Čedomira Jovanovića. Nije se udavala. Ima sina Stefana, koji je poznati reditelj i muzičar. Ponosna je baka unuka Leona. Napisala je knjigu „Moja mala autobiografija“