Jerkov: Aleksandar Vučić i ovaj režim neće isporučiti radikale u Hag

Haški tribunal je u oktobru 2012. godine optužio Radetu i Jojića da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv sada već osuđenog ratnog zločinca i njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Komentarišući novi poziv predsednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, sudije Karmela Ađijusa, upućen Srbiji da uhapsi i izruči funkcionere Srpske radiklane stranke Radetu i Jojića, Jerkov smatra da nije dovoljno samo isporučivati one koje traži Hag.

– Treba nam i jedna ozbiljna debata o tome zbog čega se Hag i dalje bavi nama nakon 30 godina od oružanih sukoba i zbog čega i dalje imamo problema da se suočimo sa tim šta se desilo tokom sukoba i da od toga napravimo jasan otklon. To nismo nikada uradili, čak i u vreme kada smo bez problema isporučivali one koji su bili traženi – ukazuje Jerkov.

Ađijus, predsednik Mehanizma, preksinoć je u Njujorku, podnoseći godišnji izveštaj o radu Mehanizma pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, istakao napredak u radu ovog suda koji se odnosi na presude osuđenim ratnim zločincima Ratku Mladiću, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, ali je izrazio žaljenje što ne može da izvesti o napretku u slučaju Radete i Jojića.

Jerkov, nekadašnja članica Demokratske stranke, koja se i sama našla na meti Šešelja, pošto ju je na najvulgarniji način vređao, ističe za naš list da je ne iznenađuje to što se ratni zločinci u Srbiji predstavljaju kao heroji.

– Jedna od regionalnih inicijativa Akademije za razvoj demokratije upravo jeste to da se svim osuđenim ratnim zločincima u svim zemljama zabrani da se aktivno bave politikom, učestvuju u javnom životu, da se kandiduju za funkcije i da se na njima nalaze, kao i da promovišu svoje ratne zločine – naglašava Jerkov.

Inače, ovo je treći put da Ađijus prijavljuje Srbiju zbog slučaja radikala. On je još jednom pozvao zvanični Beograd da poštuje odluke Mehanizma i međunarodne obaveze koje je utvrdio Savet bezbednosti UN.

Kako je ranije prenela agencija Beta, haški Mehanizam trebalo je da tokom ovog meseca sasluša svedoke protiv Radete i Jojića.

Taj poseban pravni postupak ne predstavlja suđenje, ali će izjave svedoka date pred sudijom Lijom Daćunom kasnije moći da budu prihvaćene kao dokaz na suđenju Jojiću i Radeti, ako i kada do njega dođe.

Haški tribunal je 2015. uputio Srbiji prvi nalog za hapšenje radikala Radete, Jojića i Jove Ostojića, koji je u međuvremenu preminuo.

Viši sud u Beogradu odlučio 2016. da nema zakonskih osnova za njihovo hapšenje i izručenje, jer, kako je tada navedeno, Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Srbija je, istovremeno, izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.

Mehanizam, naslednik Tribunala, doneo je 2017. odluku da se suđenje radikalima ustupi Srbiji, ali je sudija Daćun u martu 2019. godine poništio tu odluku i naložio da se proces Jojiću i Radeti održi u Hagu.

Kao obrazloženje za to, sudija Daćun je naveo da su ključni svedoci „nedvosmisleno“ izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog „ozbiljne zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica“.

Mehanizam je, u februaru 2020, odbacio žalbu Srbije na tu odluku, i potvrdio da će zvaničnicima radikala suditi u Hagu.

Međutim, srpske vlasti se i dalje pozivaju na odluku Višeg suda iz 2016. navodeći da je Srbija spremna da se optuženima sudi pred domaćim sudovima.

Radeta: Kao da gledam spodobe

Vjerica Radeta je svojevremeno u razgovoru za TV Prva izjavila da kada gleda Karmela Đijusa i glavnog tužioca Serža Bramerca “kao da gledam spodobe”.

– Bramercu je samo u svesti koliko može da ostane u tom Tribunalu, jer oni mesečno zarađuju između 30.000 i 40.000 evra, izjavila je Radeta, tvrdeći da su dobili novac od Hrvata i Bošnjaka za oslobobađanje njihovih državljanina.