Jermenski sin srpskog naroda 1Foto: Aleksandar Čotrić

Republika Jermenija proslavila je nedavno nacionalni praznik i tridesetu godišnjicu obnove nezavisnosti ove drevne zemlje.

Nešto ranije u Jermeniji i Srbiji, na univerzitetima, bibliotekama i institutima, obeležen je još jedan jubilej – 45 godina književnog i kulturnog rada Babkena Simonjana.

„Najpoznatiji Jermenin u Srbiji i najpoznatiji Srbin u Jermeniji“ i „Jermenski sin srpskog naroda“ – počasne su titule koje već decenijama ponosno nosi ovaj pesnik, esejista, prevodilac, slavista i kulturni delatnik. Od 2007. godine nezvaničnim titulama pridodao je i onu nešto oficijelniju – odlukom Vlade Srbije postao je počasni konzul Srbije u Jermeniji. Tada je prvi put za 750 godina postojanja odnosa između dve zemlje imenovan jedan diplomatski predstavnik. Godine 2015, povodom Nacionalnog praznika Srbije, Simonjanu je uručen orden predsednika Srbije – Zlatna medalja, a zatim je dobio i toliko željeno državljanstvo i pasoš svoje druge otadžbine.

Simonjan je pružio ogroman doprinos razvoju i jačanju jermensko-srpskih diplomatskih, političkih, književnih i kulturnih veza. Autor je dvanaest knjiga, preko 900 eseja, putopisa, prevoda, osvrta i predgovora. Dela ovog pregaoca prevedena su na srpski i druge evropske jezike. Naš prijatelj iz Jerevana bavi se jermensko-srpskim kulturnim vezama od 1975. godine, ali su ovo interesovanje i nesebična ljubav prema Srbiji i njenom narodu nastali još ranije – tokom školskih godina.

„Imali smo veoma dobru nastavnicu istorije“ – kaže Simonjan – „i na jednom od časova govorila nam je o Kosovskom boju. Mi učenici šestog razreda, naravno, gotovo ništa nismo znali o Srbiji, a još manje o Kosovskoj bici i njenom smislu. Naša učiteljica nam je sa entuzijazmom govorila o bici Srba protiv osmanskih osvajača i o knezu Lazaru, koji je predvodio srpsku vojsku. Posle predavanja bio sam nestrpljiv da saznam što više o ovom istorijskom događaju. Ceo dan sam sedeo u Nacionalnoj biblioteci, kopao po enciklopedijama i žudno čitao knjige o Srbiji. Čitajući dela srpskih klasika, učeći o istoriji i kulturi Srbije, otkrio sam duhovno srodstvo naših naroda i postao uveren da su sudbine Jermena i Srba veoma slične, da je istorija naših naroda ispisana istim krvavim perom.“

Već u studentskim godinama samostalno je izučavao srpski jezik do savršenstva, prevodio je srpske pesnike i prozne pisce na jermenski jezik. Inače, jermenski, iako pripada grupi indoevropskih jezika, nema sličnosti ni sa jednim drugim živim svetskim jezikom, pa ni sa onima koji se govore u najbližem susedstvu. Simonjan je prvi put posetio Beograd 1982. godine. Kako je kasnije govorio u jednom intervjuu „nije mogao da veruje da će zemlju koju toliko voli videti svojim očima“.

„Još pre nego što je avion sleteo na beogradski aerodrom, pažljivo sam gledao kroz prozor srpsku zemlju. Kad smo krenuli u grad, shvatio sam da sam zbog uzbuđenja zaboravio svoj kofer, pa sam zamolio našeg vodiča da se vratimo na aerodrom, gde su mi ljubazno dali prtljag. Vođu grupe, naravno, malo je iznervirala moja rasejanost. Ali kako je mogao da razume šta se dešava u mojoj uznemirenoj duši, kako je mogao da zna za čas istorije u šestom razredu? U Srbiju sam, međutim, stigao i sa prtljagom srpskog jezika.“

Babken Simonjan je toliko dobro naučio srpski jezik da je kada je 1992. došao na Beogradski univerzitet, profesori su se pitali šta bi još mogli da nauče ovog mladića koji tako tečno i govori srpski i savršeno poznaje gramatiku. Već do tada on je preveo više desetina priča i poetskih dela srpskih autora na jermenski, koja su objavljena na stranicama jermenskih časopisa ili su štampana u antologijama i autorskim knjigama.

Simonjan se 1994. godine u Peći, gde je na sajmu knjiga predstavljao svoje delo „Kroz balkansku vatru“, sastao sa NJegovom svetošću patrijarhom srpskim Pavlom.

„Šta vas je dovelo u Srbiju u ova đavolska vremena?“ – pitao je patrijarh.

Gost je odgovorio: „Došao sam da podignem svoj jermenski glas i podržim Srbiju u ime čitavog jermenskog naroda, jer, kao što znate, prijatelj u nevolji dokazuje da je zaista prijatelj! Svaki put kad dođem u Srbiju, osetim u duši toplinu. Vaša zemlja je za mene odavno prestala da bude inostranstvo.“

Patrijarh se tiho nasmejao i blagoslovio je posetioca: „Neka je Gospod uvek sa vama na ovom trnovitom putu.“ I zapisao je u njegovu knjigu sećanja: „U ovim teškim i sudbonosnim za srpski narod danima građanskog rata, više osećam i cenim prijateljstvo jermenskog naroda, deleći sve njegove patnje koje je izdržao kroz istoriju. Molim se Bogu da pomogne i Srbima i Jermenima, kako bismo mogli da stojimo kao Božiji izabrani narodi. Izražavam svoju zahvalnost gospodinu Babkenu Simonjanu na rasvetljavanju istine o srpskim stradanjima.“

Nedavno se na našem jeziku pojavilo kapitalno delo istaknutog jermenskog srednjovekovnog istoričara i hroničara Movsesa Horenacija „Istorija Jermenije“, čiji je urednik i autor predgovor Babken Simonjan. Knjiga se pojavila u izdanju izdavačke kuće „Pešić i sinovi“. Savremeni istoričari nazvali su ovu knjigu „vizitkartom jermenskog naroda“. A još boljem razumevanju između dva duhovno bliska naroda zaisgurno će doprineti i sledeći projekat na kojem vredno radi Simonjan. Reč je o prvom srpsko-jermenskom rečniku u kojem će biti oko 25 hiljada reči i izraza. Jedan lingvista je već nagovestio da će objavljivanje rečnika biti praznik za dva naroda. Kako je u istoriji Srba i Jermena bilo mnogo teških dana, radujmo se unapred onim prazničnim koji dolaze!

Za svoj veliki doprinos književnosti i prevodilaštvu nedavno odlikovan je zlatnim medaljama „Mesrop Maštoc“, „Movses Horenaci“ i „Sajat Nova“. On je neumorni posvećenik, uvek zahteva od sebe više i smatra da sve što je do sada uradio, nije dovoljno. A najbolji dokaz ljubavi i odanosti Babkena Simonjana našoj, a sada već i njegovoj zemlji je njegova knjiga „Grumen zemlje srpske“ u izdanju izdavačke kuće „Catena mundi“, za koju je napisao predivan predgovor dr Darko Tanasković, a i sjajan katren, koji je, kao zlatni medaljon, poklonio narodima kojima prepada. I time je ostavio neizbrisiv i svetli trag na trnovitom, ali dostojanstvenom putu oba naroda:

Kada umrem ja, uždite mi telo

I raspite gar na jermenske gore

Pa razvejte jedan sićušni deo

I na prelepe svesrpske prostore.

* Aleksandar Čotrić je predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Jermenijom u Skupštini Srbije

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari