Jedan od pesnika u čijim stihovima uživaju sve generacije, i čija je poezija inspiracija ljudima širom celog sveta, ruski poeta Sergej Jesenjin, zaokuplja proučavaoce njegovog dela ali i njegovog života.
Jesenjina su, naravno, najviše istraživali njegovi sunarodnici Rusi, a jedan deo njih posebnu je pažnju posvećivao i danas ne sasvim razjašnjenoj smrti, navodnom samoubistvu 27. decembra 1925, u lenjingradskom hotelu Angleter.
Jesenjina je decenijama strasno i pomno proučavao i LJuba Vukmanović, novinar i publicista iz Novog Sada, a rezultat je obimna i podacima krcata njegova druga, upravo objavljena knjiga posvećena ovom pesniku, Jesenjin. Ruska duša (Albatros Plus). „Jesenjin se širom sveta čita, pamti i voli kao pesnik jakog humanizma, blagodarne duše, zanesen radostima i lepotama života, ljubavi i prirode…“, zapisao je u uvodu autor knjige, podsećajući na njegovu sudbinu i, posebno, kraj života i sve češću tvrdnju da je ubijen po nalogu sovjetske vlasti.
Jesenjin je, kaže Vukmanović, stradao jer nije svojom poezijom slavio Oktobarsku revoluciju, i novu veru. Nije mu praštano što ne sledi hor poeta koji veličaju obećanu svetlu budućnost posle revolucije i što njegove pesme, govoreno je, „ruše mladom naraštaju veru u budućnost boljševičkog revolucionarnog pohoda“.
U hotelu Angleter Sergej Jesenjin pronađen je ujutru 28. decembra obešen o kaiš kofera za visoku cev toplovoda. „Iznad desnog oka viđena je velika okrugla rana, a na čelu duboka posekotina dugačka 4,5 cm. Kratka, nestručna istraga zaključena je tvrdnjom: samoubistvo. I to je ponavljano pola veka, iako u to nikada nisu poverovali ni rodbina ni mnogobrojni prijatelji. Sledeće godine, Nikolaj Buharin je u listu Pravda pozvao na borbu protiv jesenjinštine, i na Jesenjina, mrtvog, krenula je hajka a njegova je poezija bila zabranjena trideset godina, sve do Staljinove smrti. Prvu tvrdnju da je Jesenjina ubila tajna policija, a zatim obesila, iznela je pesnikinja Natalija Sidorina 1995. u svojoj knjizi Zlatoglavi, rečima: „Samoubistvo Jesenjina – falsifikat veka!“
Poslednji deo knjige, Jesenjinov spomenar, ispunjen je fotografijama pesnikovih roditelja, sestara, devojaka, supruga, sinova, ćerke, kao i reprodukcijama slika na kojima su ga umetnici portretisali.
Da li će Jesenjin biti i u 21. veku čitan? Pitanje je suvišno. NJegova lirika je neprekinuti razgovor sa čitaocima, a on ostaje zanavek klasik i savremenik, što kazuje i ova knjiga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
