Grčki sindikati misle da je previše, Brisel misli da je i to previše nedovoljno: zaustavljanjem gradskog saobraćaja, pa i brodskih veza Atine sa ostrvima, obustavom rada bolničkih lekara i bankarskih službenika, grčki sindikati su juče započeli najavljeni dvodnevni generalni štrajk nezadovoljni najnovijim merama štednje grčke vlade koje nisu dobile prelaznu ocenu ni na sastanku ministara finansija evrozone u četvrtak u Briselu.
Naprotiv, kolege iz evrozone dale su Vladi grčkog premijera bez sopstvene političke stranke Lukasa Papademosa kratak rok do srede da ispuni još tri konačna uslova pre nego što joj odobre novi paket pomoći od 130 do 145 milijardi evra ili je stave pred konačni izbor: evrozona ili bankrotstvo. Više puta najavljivani konačni grčki bankrot navodno bi mogao da se desi 20. marta kad Atini prispeva na naplatu 14,5 milijardi evra grčkog duga.
Od ministra finansija Evangelosa Vanizelosa zahteva se da već prezentiranim uštedama doda još 325 miliona evra koliku su finansijsku rupu stručnjaci Trojke našli u grčkom budžetu. Socijalista Vanizelos je za rupu optužio lidera konzervativne Nove demokratije Antonisa Samarasa, jer je odbio da potpiše integralni prvobitni plan štednje, što mu neće štetiti par meseci pred parlamentarne izbore u aprilu. Drugi uslov evrozone Grčkoj je da lideri tri najveće partije potpišu dogovor da će dati političku podršku štednji, a treći da parlament u nedelju usvoji zakone kojima se osigurava njeno sprovođenje.
Vanizelos je, kako prenose evropski mediji, pozvao Grke da učine ono što se mora učiniti kako bi, po njegovom mišljenju, njihova zemlja bila spasena jer imaju izbor između „povređenosti jedne ponosne zemlje i još veće povređenosti u slučaju da sledimo iluziju da ćemo sačuvati obraz odlukama koje će voditi još većim socijalnim troškovima“.
Grci treba da podrže smanjenje minimalne plate sa 751 evro za više od petine i postepeno otpuštanje 150.000 državnih službenika do 2015, a od toga 15.000 već ove godine. Pošto je minimalna plata u osnovi obračuna i drugih davanja, doći će do opšteg kresanja primanja Grka, među kojima je stopa nezaposlenosti upravo dostigla 21 odsto. Prema izveštajima evropskih medija, toliko pominjana 13. i 14. plata merama štednje neće direktno biti obuhvaćena.
Evropljani, čije je strpljenje sa Grcima pri kraju, kako francuski mediji citiraju šefa evrozone Žan-Kloda Junkera, razmatraju francusko-nemački predlog da se otvori poseban račun sa koga bi bili servisirani grčki dugovi, a prema rečima evropskog komesara za ekonomiju Olija Rena neće se obazirati ni na grčko lamentiranje o tutorstvu nego će narednih dana predstaviti mehanizme evropskog nadzora nad sprovođenjem grčkih mera štednje.
Uporedo sa ovim događajima u nemačkim se medijima izvodi grčko-nemačka računica izazvana izjavom grčkog ministra za privredu Mihalisa Krizohoidisa da su evropske subvencije bile „sladak otrov“ za Grčku koji je uništio njenu privredu. U intervjuu Frankfurter algemajne cajtungu grčki ministar je izjavio da su te subvencije umesto u konkurentske tehnologije išle direktno u potrošnju i da su na kraju dovele do toga da su grčki preduzetnici zatvarali svoje proizvodne pogone i otvarali firme za uvoz jer im se to više isplatilo.
Predstavnici EU, koje citira list, su, naravno, takođe odlučno odbili da preuzmu krivicu za moguće loše efekte subvencija. Ali je stručnjak za finansije iz Hajdelberga Franc Ulrih Vileke izračunao da je Grčka, mereno današnjom vrednošću novca, od ulaska u EU iz briselskih podsticajnih fondova dobila 133,5 milijardi evra, jedino od Španije manje, i da je postala zavisnik od evropskog novca. Vileke se pita da li su subvencije uzrok loših ekonomskih kretanja i napominje da u 53 odsto regiona koji su ih koristili nisu dale pozitivne efekte.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
