foto Nadica Jakovljev/DanasPre početka Drugog svetskog rata u Banatu je živelo 4.113 Jevreja, a u Zrenjaninu oko 1.300 građana. Na razne načine je samo oko stotinu Jevreja izbeglo hapšenje i deportaciju, dok ih je oko 1.200 zauvek nestalo.
Banat je tako dobio neslavni primat, kao jedna od prvih administrativnih celina pod nacističkom vlašću, koja je postala „Judenrfraj“, očišćena od Jevreja.
U znak sećanja na tragične događaje Jevrejska opština Zrenjanin u petak, 18. avgusta obeležeće 82. godišnjicu deportacije Jevreja Zrenjanina i Banata.
„Samo upoznavanje i poštovanje mogu doprineti kvalitetu života na ovom našem, multikonfesionalnom, multietničkom, multikulturalnom i multijezičkom području“m kaže Ivana Kukolj Solarov, predsednica Kulturne sekcije Jevrejska opštine Zrenjanin.
Jevrejska opština Zrenjanin u četvrtak, 18. avgusta organizuje posetu Memorijalnom jevrejskom groblju u Zrenjaninu u 10,30 gde če biti održana molitva i položeni venaci.
U 11.30 časova u Malom salonu Narodnog muzeja je otvoranje izložbe posvećene Hermanu Helfgotu, poslednjem zrenjaninskom rabinu.
Poslednji zrenjaninski rabin
Zrenjanin, tačnije Bečkerek, nekada je imao sinagogu koja je uništena prilikom okupacije nemačke vojske. Grad je imao i svoga rabina, Hermana Helgota, koji je za svoj požrtvovani rad dobio najviše nemačko odlikovanje za životno delo (1998). Nјegova bogata zaostavština čuva se u Arhivi Jad Vašema.
Poslednji predratni rabin u Bečkrereku, rođen je 1913. godine u Beodri , u kući koja je bila u sklopu sinagoge.
Od rodne Beodre, preko Sarajeva, Beča, Budimpešte, Velikog Bečkereka, Štipa, Nirmberga, Bergen Belsena, Kelna i Saviona život i posao vodili su ga na razne adrese.
O njegovom životu i delu, knjigama i teorijskim radovima koje je objavio zainteresovani će moći više da saznaju na izložbi u zrenjaninskom muzeju, koja se otvara u petak, 18. avgusta.
Na izložbi je prikazan Hermanov bogat i zanimlјiv život, kroz postavku fotografija i ličnih predmeta.
Izložbu su priredili Dragan Rauški, Saša Stokić, Iskra Popov i Senka Vlahović. Nadležni kustos je Biljana Dimkić Krčmar, kustoskinja-istoričarka umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin, a izložba će u Malom salonu trajati do 13. septembra.
Stradanje banatskih Jevreja
Prema podacima Jevrejske opđtine Zrenjanin, u noći 14. na 15. avgust 1941. godine, pohapšeno je ono malo Jevreja koji su čudom ostali na slobodi u Petrovgradu, Srpskoj Crnji i Jaši Tomiću.
Transport u šlepovima, nacisti su sproveli 18. avgusta 1941. godine. U prvom transportu u smrt su poslati stariji, a u podne, po najvećoj letnjoj žegi, deca. Strašne su patnje koje su ti proterani ljudi, bez hrane i vode, u pretrpanim šlepovima, po nesnosnoj vrućini preživljavali.
U Beogradu su muškarci zatvoreni u topovske šupe i odatle sistematski vođeni na streljanje u Jajince i Jabuku. Žene i deca su bili u logoru smrti Sajmište, gde su celu zimu moreni glađu i hladnoćom.
U periodu od januara do maja 1942. godine, preživeli zatočenici su ugušeni u „dušegupkama“, kamionima koji su specijalno za Jevreje dopremljeni iz Berlina.
Pre početka Drugog svetskog rata u Banatu je živelo 4.113 Jevreja, a u Zrenjaninu njih oko 1.300.
„Ovde su imali svoju opštinu, biblioteku, svoju bogomolju. Među najpoznatije Jevreje spadali su vrlo ugledni građani Viktor Elek, direktor Fabrike šećera, Hari i David Kon, hotelijeri, lekari Ivanji Mor, Imre Salgo“, priča Ivana Kukolj Solarov iz JO Zrenjanin.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
