Jezero ne gasi život

Beogradska „ispostava“ moćne kanadske kompanije Reservoir Capital Corporation, čiji najveći akcionar Rick Rull raspolaže bogatstvom procenjenim na više milijardi dolara, organizovala je prošlog petka krstarenje Zlatarskim jezerom za tridesetak predstavnika društvenog i javnog života opštine Prijepolje. Među gostima na brodiću Specijalnog rezervata prirode „Uvac“bili su čelnici i novovarošske opštine koji su imali šta da kažu o značaju „Limskih hidroelektrana“ u ukupnom razvoju njihove opštine.

– I kad smo u opštini imali više od osam hiljada zaposlenih, Limske hidroelektrane su bile naša najznačajnija privredna organizacija koja je dominantno učestvovala u „punjenju“ opštinskog budžeta, ali i osmišljavanju razvoja cele opštine. Nema sfere društvenog života u kojoj nam „Limske“ nisu pomagale ili ne pomažu. Novovaroška privreda je sada, praktično, na kolenima i malo je reći da su Limske HE ostale jedini istinski i kontinuirani faktor u funkcionisanju onoga što je ostalo od nekadašnje prilično moćne privrede, kaže Branislav Dilparić, predsednik Skupštine opštine Nova Varoš, dodajući da dobro zna i stanje u opštini Prijepolje.

Iz HE u budžet opštine najmanje pet miliona evra

– Ako imamo u vidu šta su HE značile i znače za Novu Varoš i kakvo je stanje u privredi u dve opštine, meni je sasvim jasno da Prijepolje ima retku šansu da pokrene privredu kroz najavljena ulaganja od oko 140 miliona evra u gradnju dve hidroelektrane na Limu, objašnjava Dilparić. To nije teško zaključiti, ako se zna koliko se teško dolazi do investicija i koliko se malo gradi kapitalnih objekata. Nije sporno da takvi objekti donose neke probleme, kao što su potapanja manjih plodnih površina i izvestan uticaj na promenu ekološkog sistema. Ali, gradnja hidroelektrana donosi značajne koristi kakve se samo mogu poželeti u ne samo u ovim, već svim vremenima. U ovim kriznim, kad neko najavi investicije od 140 miliona evra, samo se može reći – Bogu hvala. Ne znam zašto je nekome pod znakom pitanja činjenica da važeći propisi o naknadama koje opštini u budžet, bez vremenskog ograničenja, plaća investitor, odnosno vlasnik HE, donose godišnje nekoliko miliona evra. Drugo, gradnja bi značila nekoliko godina intenzivne građevinske, ali i ukupne privredne aktivnosti, značila bi oživljavanje lokalne trgovine, ugostiteljstva, kulturnih, obrazovnih i drugih institucija. Konačno, kada se izgrade takvi kapaciteti, oni po pravilu zapošljavaju lokalnu radnu snagu. Ne radi se o radno intenzivnoj delatnosti, ali budimo realni: bolja je jedna plata u sektoru proizvodnje električne energije nego nekoliko, da ne kažem desetak, u sektoru tekstila ili proizvodnje obuće, recimo.

Na popularnom katamaranu, jednom od dva broda kojima raspolaže Specijalni rezervat prirode „Uvac“, među četrdesetak putnika petočasovnog obilaska dela Zlatarskog jezera, bio je i Milan Ćušić, zamenik direktora REV d.o.o. iz Beograda. Razumljivo, najčešće pitanje koje su postavljali učesnici krstarenja, posebno njih nekoliko iz Brodareva, glasilo je šta konkretno dobijaju Prijepolje i Brodarevo gradnjom dve elektrane ukupne snage 55 megavata.

– Direktna novčana korist opštini Prijepolje, samim tim i Mesnoj zajednici Brodarevo je taksa koju, u skladu sa novim Zakonom o zaštiti prirode, može da propiše svaka lokalna samouprava. Da su te dve naše hidroelektrane već izgrađene, po važećim propisima, uz cene struje koje su sada na tržištu i uz planiranu proizvodnju te dve HE, budžet opštine Prijepolje bi mogao da svake godine dobije od tih HE pet miliona evra, rekao je Ćušić. Koliko bi od tih sredstava, a ona su prema mojim saznanjima gotovo istovetna sadašnjem opštinskom budžetu, moglo da se plasira u Brodarevu, zavisi od dogovora MZ Brodarevo i opštinskih organa. U direktnu dobit, svakako, treba uključiti i činjenicu da će u vreme izgradnje, a ona će trajati oko četiri godine, svakoga dana najmanje 300 do 400 ljudi biti angažovano na građevinskim radovima. Toliko ljudi će morati da, u potpuno opremljenim objektima, stanuje, da se hrani, zadovoljava kulturne, sportske i druge potrebe. Svi objekti koji budu izgrađeni za potrebe naselja za graditelje ostaju i njihovo dalje korišćenje prepušta se rukovodstvu Brodareva. Bitno je i da će dve elektrane u normalnoj eksploataciji zapošljavati oko 120 stalnih radnika, rekao je Ćušić.

Jezero preporodilo kraj

– Jezero je nesumnjivi potencijal opštine Nova Varoš. Ovo što sada vidite i što mi imamo, samo je deo onoga što jezero treba da ponudi. Imamo jedinstveni rezervat plemenite pastrmke „zlatovčica“, ovde se love mladice od preko 30 kilograma, a poznati smo i po smuđu, lipljanu i drugim vrstama ribe. U sezoni oba broda naprave najmanje po jednu vožnju dnevno, a na obalama jezera je najmanje hiljadu gostiju svakog dana. Neka svako potroši deset evra dnevno, računica postaje vrlo jasna, kaže Mustafa Kolenović, čuvar u Rezervatu „Uvac“.

– Jezero nije zaustavilo život na ovim prostorima. Štaviše, život je dobio nove podsticaje. Evo i sami vidite da su u punom jeku poljski radovi, voćnjaci su relativno dobro rodili, dosta meštana se bavi pčelarstvom, a o razvoju turizma i našem interesu da gostiju bude sve više, da i ne govorim. Svaki kilogram mleka, sira, mesa, meda, povrća i voća sada ima kupca, solventnog platišu koji plaća gotovinski, rekao nam je Miloš Vasilić.

– Mene kao Brodarevca je strah da nam ne pripadnu samo one loše strane gradnje brana, a da se nesumnjive prednosti ne zaustave u Prijepolju i u Beogradu. Ako imamo čvrst dogovor da će dobre i loše strane gradnje brana biti ravnopravno podeljene između Srbije, Prijepolja i Brodareva, inicijativa će biti podržana i kod nas u Brodarevu, rekao nam je prevoznik Ismet Ćorić.

Iako je po ko zna koji put na jezeru, predsednik Udruženja ribolovaca „Lim“ Besim Beganović nije krio oduševljenje. Uvek je tako, rekao nam je Beganović, dodajući da je svaki ribar u startu protiv brana, ali ako postoji nesumnjiv interes države i opštine, onda je jasno da će ribari podržati razvoj kraja, ali će zahtevati maksimum pažnje kako bi se, poput Zlatarskog jezera, obezbedilo poribljavanje i stalna zaštita ribljeg fonda. „Jezera ne smeju da ugase život u Limu“, rekao je Beganović.

– Kompanija i ljudi koji rade na ovom velikom poslu su projektima i kroz druge aktivnosti, rekli da tu nema nekog bitnijeg poremećaja eko sistema. Naravno, biće nekih oscilacija, ali da pogledamo samo ovo: da li ovim ljudima ovde nešto fali? Da li ovde na ovom jezeru ima nešto što ne valja? Ja mislim da ne! Gradnja hidroelektrana na Limu je i za Prijepolje i za Brodarevo jedan veliki, veliki „plus“, kaže Snežana Drobnjak, bankarski službenik.

– Mnogo putra sam, gledajući u talase Lima žalio za tim što nepovratno odlazi ogromna energija. Ljudi koji hoće da svojim parama izgrade elektrane na Limu mogu samo da donesu dobro našim krajevima i da rasteraju ovaj mrak koji se poslednjih godina nadvija nad Prijepoljem. Među, kako smo čuli, 120 stalno zaposlenih u dve elektrane biće dosta visokoobrazovanih ljudi. To za ovu sredinu mnogo znači, jer će onaj ko je obrazovan, ko je pametan i stručan privući i druge da ostanu na tom prostoru. Biće to kreativni ljudi koji će nešto stvoriti da i njima a time i nama, bude bolje, mišljenje je Zorana Pantovića, vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Prijepolju.

Među tridesetak putnika iz Prijepolja veliki je broj onih koji su prvi put bili na jezeru, iako je ono od Prijepolja udaljeno jedva tridesetak kilometara. Možda je neobaveštenost o tome šta pozitivno donose jezera, jedan od razloga oprečnih mišljenja o gradnji elektrana na Limu. Naravno, ne treba zanemariti ni one loše strane, ali konačni utisak je, na osnovu iskustava Novovarošana, svakako pozitivan. Jezera i brane njima nisu doneli propast. Naprotiv.

HE se ne grade u ilegali

– Ja ne mislim da u Prijepolju ima nekog ko bi rekao da brane treba graditi čak i ako su na našu štetu. Koliko ja znam, ove HE treba da se grade prema Prostornom planu Srbije. Nije, dakle, nikakva „ilegala“ i to treba narodu objasniti, a ne da neki laici jednostavno kažu da neće brane a da ni sami ne znaju zašto ih neće. I oni treba da kažu šta su učinili na zaštiti Lima u koji se kunu, a najveći broj ljudi u Prijepolju, kad sutra ne bi znao šta će sa džakom otpada, bacio bi ga u Lim, kaže Ljubomir Šuljagić, direktor Prijepoljske gimnazije. Gde su do sada bili ti zaštitnici Lima?