Jezivi podaci o mučenju 17,5 miliona ljudi

Elektronske kopije dokumenata iz strogo čuvane nacističke arhive uskoro će biti poslate u nekoliko zemalja, prvi put posle završetka Drugog svetskog rata, nakon sporazuma 11 zemalja koje upravljaju arhivom u centralnoj Nemačkoj. Ta odluka mogla bi omogućiti istoričarima brži pristup ogromnom skladištu materijala koji se tiče 17,5 miliona ljudi koji su prošli kroz koncentracione logore, ili su na drugi način mučeni tokom i po završetku nacističkog perioda.
Arhiva je dugo ograničavala pristup dokumentima samo na članove porodica žrtava holokausta, iritirajući istoričare koji su se žalili da su lišeni pristupa vitalnom istorijskom materijalu. „Za nas je to veoma važna odluka jer ćemo moći da šaljemo kopije dokumenata čim za to budemo tehnički spremni“, rekla je Iris Meker, zvaničnik Međunarodnog arhivskog servisa koji kontroliše arhiv u Bad Arolsenu.
Odluka koja je donesena na diplomatskom sastanku u Amsterdamu nosi važno upozorenje: institucije koje dobiju dokumente, među njima i američki muzej holokausta u Vašingtonu, ne mogu obezbediti slobodan pristup materijalu dok svih 11 zemalja ne ratifikuje amandmane na prošlogodišnji sporazum da se arhive otvore. Francuska, Italija, Luksemburg i Grčka još uvek nisu ratifikovale ugovor.
„Srećan sam što su vlade odobrile digitalni transfer dokumenata“, rekao je Pol Šapiro, direktor vašingtonskog muzeja koji je lobirao kod diplomata. On je dodao da ne može isključiti dalja kašnjenja u ovom „dugom i veoma bolnom procesu“. Italija se posebno opirala ranijim naporima da se arhive otvore. Sedam zemalja koje su ratifikovale dopunjen ugovor su SAD, Nemačka, Izrael, Belgija, Poljska, Britanija i Holandija.
Dokumenti sadrže osetljive lične informacije, kao što su jezivi medicinski eksperimenti vršeni nad zatvorenicima, ili optužbe za ubistva, homoseksualnost ili incest koje su nacisti izmišljali kako bi diskreditovali ljude.
Nemačka je pre godinu dana prestala da pruža otpor širem pristupu dokumentima i pomogla pregovore o unošenju izmena u ugovor koji je potpisan 1955. Tada je Arhivska služba pregledala fajlove isključivo kako bi pomogla familijama da pronađu izgubljene rođake. Posle rata, savezničke sile su tretirale Bad Arolsen kao „dokumentacijsko skladište“, gde su smestile gomile dokumenata otkrivenih posle oslobađanja nacističkih kampova.