Još 15 javnih ličnosti stalo u odbranu Krunske ulice

Među novim potpisnicima pisma su i istoričarka umetnosti Irina Subotić, istoričar Aleksandar Raković, reditelj Stefan Arsenijević i profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Slobodan Panov i dr Danilo Vuković.

Pismo je upućeno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kao i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić od koje se traži da Vlada bez odlaganja usvoji Odluku o utvrđivanju Кrunske ulice u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu.

Iako je predlog takve odluke pred Vladom Srbije još od prve polovine oktobra ove godine, kabinet Ane Brnabić već skoro dva meseca nije usvojio odluku kojom bi Krunska ulica bila zaštićena od divljeg investitorskog urbanizma.

Incijatori pisma će tražiti hitan sastanak sa predsednicom Vlade i ministarkom kulture Majom Gojković.

Pismo su prethodno, između ostalih, potpisali akademik Matija Bećković, pisac i urednik kulturno-umetničkog programa RTS Vladimir Kecmanović, legendarni sportista Dušan Dule Savić, nekadašnji gradonačelnik Beograda Vojislav Mihailović, heraldičar Dragomir Acović, filozof Slobodan Giša Bogunović kao i princ Filip Karađorđević i princeza Danica.

Potpisnici navode da je „van svake sumnje da javni interes i zaštita kulturnog nasleđa nalažu da se Krunska ulica, koja je doskora uživala status prethodne zaštite, mora trajno zaštititi“.

„Uostalom, u navedenom predlogu odluke se jasno ističe da Кrunska ulica predstavlja jednu od „najreprezentativnijih beogradskih ulica danas i ima posebnu kulturno-istorijsku i arhitektonsku-urbanističku vrednost“, kao i da „njeno nasleđe predstavlja pojedinačno i u celini posebno vredan segment ukupnog nepokretnog kulturnog nasleđa starog dela Beograda“, dodaje se u pismu.

Autori otvorenog pisma ističu da je značaj Krunske ulice tim pre veći što je ona preživela ne samo ratna razaranja već je,  kako piše Borislav Pekić, „bila jedna od retkih beogradskih ulica koja je preživela hitro prilagođavanje arhitekata novom dobu“ odnosno novoj posleratnoj socrealističkoj  estetici trivijalizovanog modernizma.

„Imajući ove činjenice u vidu, ne vidimo da postoji niti jedan jedini razlog koji bi objasnio zašto predmetna odluka još uvek nije usvojena“, pitaju potpisnici pisma.

Dodaje se da znaju da „razni građevinski preduzimači u svom bezobzirnom i varvarskom pohodu na srpsku prestonicu imaju ambiciju da arhitekturu i ovog dela grada približe arhitekturi Paralije“.

„Ne želimo ipak da verujemo da imaju takvu moć da blokiraju usvajanje odluke o Кrunskoj ulici. Ne želimo da verujemo da pokušaji sve učestalije kancerogene investitorske urbanizacije grada mogu nadjačati opšti interes očuvanja jednog za Beograd i Srbiju neprocenjivo vrednog urbanog sklopa, niti da Vlada Republike Srbije služi interesima šačice beskrupuloznih građevinskih preduzimača umesto isključivo javnom i nacionalnom dobru“, zaključuje se u otvorenom pismu.