Još bez istrage antimigrantskih „narodnih patrola“

Kako nam je kratko rečeno u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu oni još uvek rade na prikupljanju obaveštenja o slučaju, a kada budu imali više informacija, obavestiće javnost.

Nikola Kovačević, pravnik Inicijative za ekonomska i socijalna prava – A11, navodi za Danas da uzrok činjenice da se predmet „narodnih patrola“ i dalje nalazi u predistražnoj fazi nikako nije pravne prirode.

– Članovi tih patrola su sami sebe obnarodovali objavljujući snimak svojih aktivnosti. Pritom, oni na snimku nisu skrivali svoj identitet. Neverovatno je da tužilaštvo nije primenilo zakon u ovom slučaju, pošto ovde bez ikakve sumnje imamo obeležja krivičnih dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, kao i dela ugrožavanje sigurnosti, ističe Kovačević.

Jedini racionalno objašnjenje za inertnost tužilaštva je, prema njegovim rečima, odsustvo želje da se predmet reši.

– Tužilaštvo očigledno ne želi da se bavi ovim slučajem. To je još jedan pokazatelj da u društvu raste tolerancija prema aktivnostima ekstremno desnih organizacija. To će, sasvim sigurno, dovesti do još ozbiljnijih incidenata od ovih koje su već izazvale ‘narodne patrole’, kaže Kovačević.

Podsetimo, krajem februara, grupa koja se predstavlja kao inicijativa „Nema predaje Kosova i Metohije“, objavila je snimak na kojem se vidi dvadesetak pripadnika ovog pokreta kako noću obilaze delove Beograda u kojima često borave migranti.

Na snimku se vidi kako prilaze migrantima, objašnjavaju im da će oni svake noći biti na ulicama i da će imati problem ako bilo ko napadne „srpske žene i muškarce“.

Povodom Svetskog dana izbeglica, oglasio se Komesarijat za izbeglice navodeći da je to dan koji nas podseća na ljude koji su ostali bez doma, bez najmilijih, bez posla i imovine, koji su prisiljeni da traže sigurnu zemlju ili su našli novi dom negde daleko.

„UNHCR navodi zabrinjavajući podatak, da je danas raseljeno jedan odsto čovečanstva, svaka 97. osoba na svetu, i veći broj raseljenih lica se ne pamti. Od toga broja skoro polovinu čine deca, kao posebno ugrožena kategorija“, naveli su u Komesarijatu, podsećajući da je 618.000 ljudi dobilo izbeglički status usled ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ.

Dodaju da je od početka izbegličke krize preko milion ljudi sa Bliskog Istoka i severne Afrike prošlo kroz Srbiju. Prema podacima Komesarijata, u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4 800 lica, u periodu 2008-2020. godine samo je 173 lica dobilo azil ili supsidijarnu zaštitu.

Pravo na azil u prošloj godini priznato je za svega 35 osoba, napominju iz Beogradskog centra za ljudska prava. Tokom istog perioda, dodaju, 12.937 izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji.

Nastavak patroliranja

Iako je policija saslušala neke od aktera „narodnih patrola“, sa patroliranjem se nastavilo, a uskoro je usledio i niz protestnih okupljanja u kojem je zatraženo da vlast zabrani ulazak izbeglicama sa Bliskog istoka. Tokom protesta pod nazivom „masovna narodna patrola“ nekoliko stotina učesnika je ispred Vlade Srbije izrazilo zabrinutosti zbog, kako su istakli, mogućeg naseljavanja migranata u Srbiju. Za vreme vanrednog stanja proglašenog zbog epidemije virusa korona migrantima je bilo zabranjeno napuštanje migrantskih centara, a ta zabrana je bila produžena odlukom ministra zdravlja. U istom danu kada je vanredno stanje ukinuto, F.R. (20) je uzvikujući rasističke patrole kolima upao u Centar za migrante u Obrenovcu. Povodom njegovog hapšenja, protest na istom mestu organizovala je desničarska organizacija Levijatan. Nedugo nakon toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je doneo odluku da angažuje pripadnike Vojske Srbije da obezbeđuje tri prihvatna centra u opštini Šid zbog navodne zabrinutosti meštana zbog bezbednosti. Ministarstvo odbrane našlo se na meti kritike dela javnosti zbog toga što je raspisalo tender za nabavku ograde i žilet žice, kako bi ogradili centre za prihvat migranata. Od ove nabavke se u međuvremenu odustalo.