Još jedan neuspeo smak sveta

Zapravo je čitav svet postao žrtva zajedničkog zločinačkog poduhvata nekolicine delom pokvarenih, a delom krivo interpretiranih tumača istorije. Zarada na horor pričama, proročanstvima i oživljavanje kulta rata i uništavanja samo su propratne pojave, na kojima se i te kako da zaraditi.

Mračni mesija

To je aktuelni ugao. U prošlosti su raznorazne mesije nudile svoje apokaliptične istine. Ostaće zapisano u mračnoj istoriji ime Džimija Džonsa, koji je 20. novembra 1978. godine u Gvajani naveo više od 900 pripadnika svoje sekte da popiju otrov, jer je i to bolje nego da se suoče sa krajem sveta! Harold Kamping je bio gotovo podjednako ubedljiv kao Džons, samo što on nije upućivao na trovanje svoje sledbenike, nego bi prosto odložio datum sudnjeg dana. Gotovo da nema perioda u životu ljudi na Zemlji, a da nije bilo teorija o propasti, o apokalipsi, totalnom uništenju, raznoraznim pošastima, armagedonu u vidu četiri jahača kao vesnika svega zlog. Prvi jahač je na belom konju, predstavlja antihrista i njegova uloga je da zavede ljude i navede ih jedne protiv drugih. Drugi konjanik je na riđem konju, a crvena boja simbolizuje krv prolivenu u ratovima. Treći je na vrancu i donosi glad i bolest. Četvrti je na zelenku, boji teško bolesnih i umrlih.

Još 2800. godina pre Hrista na jednoj asirskoj glinenoj ploči nađen je zapis u kojem stoji „Naša je Zemlja degenerisana. Postoje znakovi da je tako. Sveopšte potkupljivanje i korupcija prvi su znak da nam se sprema propast.“ Ne znam kako su asirski proroci narodu opravdavali činjenicu da je društvo ipak opstalo, verovatno su i to pripisivali svojim zaslugama. A na korupciju se čovečanstvo naviklo.

Jednako nije jasno kako je papa Silvestar predvideo da će do propasti Zemlje doći 1. januara 1000. godine! Na zgodan, okrugao datum. I opet ništa. Bilo je to u vreme kada su još svi hrišćani bili zajedno (do raskola će doći 54 godine kasnije), ali nije zabeleženo da se neko bunio. Barem ne javno. A uostalom, ko bi se osmelio na tako nešto kada su još postojali preki verski sudovi. Veoma brzo su se javili prognostičari koji su „ispravili“ papu i naveli da je on dobro mislio, ali da će zapravo deo katastrofe doći 1033. godine, hiljadu godina od smrti Isusa. Kao što je poznato i oni su omanuli, baš kao i moćni papa Inokentije III, koji je izabrao godinu 1284. kao sudnji dan i to zato što se navodno te godine navršava 666 godina od uzdizanja islama!

Jahači apokalipse

Za njima slede mnogi evropski katastrofičari, koji su između 1346. i 1351. tvrdili da je kuga, koja je harala Evropom, znak sa neba da će nestati ljudski rod. Tada su i nastale najjezovitije slike i skulpture četiri pomenuta jahača apokalipse… U prorokovanju se oprobao i pokretač protestantske reformacije Martin Luter, koji je tvrdio da će najkasnije do 1600. godine doći do smaka sveta. Omanuo je baš kao i Kristofer Kolumbo, po kome je „izlazni dan“ za Zemlju trebao nastupiti 1658. godine. Mnoge je u zabludu doveo i čuveni matematičar Džon Napijer, koji je na osnovu knjige otkrovenja izračunao da će kraj sveta biti 1688. Loša je bila i prognoza osnivača pokreta svetaca Džozefa Smita, koji je tvrdio da će 1890. ili 1891. godine nestati postojeći život na Zemlji.

Tokom egzistencijalističkog perioda evropske kulture i kasnijeg pokreta dece cveća u prošlom veku šezdesetih godina, posebno su se „istakla“ dvojica sveznalica. Najpre je osnivač Hrama naroda, pomenuti Džim Džons, uporno tvrdio da će tokom 1967. godine doći do sveopšteg nuklearnog rata, posle kojega niko neće ostati živ na našoj planeti. Čarls Mejson je tvrdio nešto slično, ali po njemu, tokom 1969. godine, trebalo je da usledi rat ljudskih rasa. Čak je u proročkom ludilu poručio ubistva ljudi. Posle njih istakao se kao prognozer Pat Robertson, koji je 1976. godine tvrdio da će do propasti doći u oktobru ili novembru 1982. godine.

Onda je na scenu stupio veoma sugestivni i samouvereni takođe pomenuti Harold Kamping, koji je izneo svoj „pouzdan račun“ po kome će do propasti ljudskog roda doći 6. septembra 1994. godine, a ako se to ne dogodi tog dana, onde će svakako uslediti 29. septembra, ili definitivno 2. oktobra 1994. godine. Trostruka prognoza u kojoj je zakazao nije ga nimalo zbunila. Nije osećao nikakvu sramotu, samo „čuđenje“ gde je to pogrešio u numerologiji kojom se bavio. Javio se ponovo u proleće naredne, 1995. godine da bi ustvrdio da je nakon provera našao grešku, te da je izračunavanje ponovio i ustanovio da će do kraja civilizacije doći 31. marta 1995! Niko ga nije prozivao ili pozvao na odgovornost, čak je u javnom mnjenju prevladala neka vrsta sažaljenja nad čovekom koji je toliko energije uložio pa, eto, pogrešio.

Nostradamusovi nastavljači

Onda je došla još „sigurnija“ prognoza čuvenog proroka Nostradamusa, tačnije nastavljača njegovog dela koji su izračunali da su izneli da do sveopšte kataklizme dolazi „1999. godine sedmog meseca, kada sa neba silazi kralj terora“. Nakon starovremskog Nostradamusa, moderni proroci koji su zaključili da će 1. januara 2000. usled enormne kompjuterske bube doći do haosa u svakodnevnom životu na Zemlji, koji će rezultirati nestankom planete.

Onda se ponovo javio Pat Robertson, kome se prorokovanje (i grešenje) svidelo, pa je tako ladno najavio da će dan sveopšteg meteža i potpune destrukcije, biti 29. aprila 2007. godine. Da bi „ispravio“ Robertsonovu grešku, ponovo se javio već „iskusni prorok kraja sveta“ Harold Kamping, koji je najavio da će 21. maja 2011. posle serije nekontrolisanih zemljotresa čovečanstvo biti uništeno, ali će se „duše tri procenta smrtnika ipak uzdići u nebesa“! Opet ćorak, ali ni to nije zaustavilo Kampinga u čitanju sudbine čovečanstva, pa je izneo račun da će to kraja sveta doći 21. oktobra 2011. Bio je to njegov šesti pokušaj i šesta greška.

Niko od ovih proroka nije optužen ili osuđen zbog uznemiravanja javnosti, dovođenja u zabludu, izazivanje opšte opasnosti i navođenje ljudi na razne nerazumne postupke ili nešto slično. Najnoviji katastrofičari po kojima vi ne biste trebali čitati ove redove, tvrdili su da će zbog više faktora galaktičkih poremećaja, koji podrazumevaju promenu geomagnetskih polova, sudar sa nepoznatom planetom Nibiru ili prosto zbog invazije vanzemaljaca – doći do kraja Zemlje. Da će kraj biti siguran, „zapečatili“ su prognozom da će možda eksplodirati supernova ili bar Mesec. Majka ubice Adama Lance, 52-godišnja Nensi Lanca, poverovala je teoretičarima katastrofe, pa je svoga sina, izuzetno inteligentnog mladića sa poremećajem u društvenom ponašanju, „predozirala“ besmislenim, teškim i mračnim prognozama o kraju sveta. Intenzivno je i uporno kupovala oružje, kako bi se oduprla nadolazećem haosu, koje na kraju nije iskoristila ona, ali jeste njen sin.

Sada bi se ovde mogla staviti logična tačka, ali logike tu nema. Već su najavljene sledeće propasti.

Tako prva sledi već 13. novembra 2026. godine, a po prognozi koju je u jednom naučnom magazinu izneo Hajnc fon Forester, koji je jednostavno ustvrdio da će čovečanstvo doći do kraja baš na taj dan. Da ni oni iz NASE nisu imuni na prognoziranje, govori činjenica da je za 13. april 2036. godine najavljen negativan uticaj gravitacione rupe kroz koju je ranije prošao asteroid. To bi moglo da izazove veliku, globalnu katastrofu.

Ako se na neki način i to preživi, ponovo nas čeka novi Nostradamusov izazov godine 3797, kada će, kako je taj gospodin najavio, nestati svi proroci, što su tumači katastofične provenijencije protumačili kao najavu kraja sveta.

Ako i to ne prođe, ima i onih koji nas ubeđuju da će temperatura Sunca stalno rasti, tako da će pet milionite godine Sunce jednostavno spržiti život na Zemlji. Ili ni to ipak nije sve.

Beskonačna je ljudska potreba da se u svom životu koji završava smrću bave pitanjima večnosti, ma kako im životi inače bili mali. Znakove „smakove sveta“ ljudi vide oko sebe u rasturenim privatnim životima, u nezaposlenosti, u sukobima širom sveta.

A svega toga ima otkako je i ljudi na svetu. Koji, ipak, ne propada.

Neoprani sudovi

Beograđani su jedan znak imali kada je pre mesec dana kanadska stend ap komičarka Mae Martin u Domu omladine objasnila dosta toga oko smaka sveta kroz veselu rep pesmu. Otprilike ovako: „Mislim da danas ne moram na posao, ostaću u krevetu, danas je poseban dan, došao je kraj sveta… Gledam kroz prozor, zombiji prolaze oko moje kuće. Mene nije briga…, neću ni oprati sudove. Danas sam, slobodna, dan je loš za planetu, ali moj najbolji u životu…“