Još jedna Vučićeva predstava za glasače

Ponovo je tražio da se radikalima Vjerici Radeti i Petru Jojiću sudi pred domaćim pravosuđem, nije odoleo polemici sa predstavnikom Hrvatske, kao i da odgovori predstavniku BiH. Vučić je zatražio da se Srbija ne ponižava, građanima naše zemlje je poručio: „Glave gore, Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta“.

Podsetimo, sednica SB UN održana je samo nekoliko sati nakon izricanja pravosnažne presude nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpke Ratku Mladiću, koji je osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

Vučić je na sednici na kojoj su izveštaj podneli predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Karmel Ađijus i glavni tužilac Serž Bramerc, naveo da su Srbi osuđeni na ukupno 1.138 godina zatvora, na osam doživotnih kazni, a da u isto vreme haški sud nije osudio nijednog Hrvata za zločine.

– Tužioci su namerno odabrali Gotovinu, Orića i Haradinaja, i po istom obrascu su osuđeni, izuzev Ramuša Haradinaja. Svi su osuđeni, ali su drugostepeno misterioznim odlukama oslobođeni. Svi svedoci protiv Haradinaja su se ili ubili ili su ubijeni – rekao je Vučić.

Pravnik Milan Antonijević, kaže za Danas da izricanje pravosnažne presude Ratku Mladiću treba iskoristiti za suočavanje sa sadašnjošću, „a to je obaveza koje je Srbija preuzela i skoro u potpunosti ispunila“.

– Ostaju dva izručenja zbog nepoštovanja suda i to je svima jasno. Ne znam zašto se ovako nastupa pred SB, osim zarad privida jogunjenja sa međunarodnim institucijama, tj. za još jednu predstavu domaćoj javnosti da je predsednik „zagrmeo“, kako tabloidi to vole da prenesu. Nadam se da je 20 godina nakon okončanja sukoba dosta jednočinki za dnevnu zabavu i skretanje sa osnovne teme, a to je ko nam je ukrao sve te godine i kada se može reći da je dosta – navodi Antonijević.

Advokat Aleksandar Olenik smatra da je Vučićev govor na sednici SB UN u stvari obraćanje njegovim zavedenim glasačima, te dodaje da je to iz ugla međunarodne javnosti, samo još jedno brukanje naše države.

– Svi koji podržavaju ratne zločince su i sami ratni zločinci i to ne samo po međunarodnom pravu već i po logici ali i po ljudskosti. Vučić nikad nije prestao da podržava sve osuđene ratne zločince, po rođenju Srbe, samo je promenio način. Pa tako, sada sudije i strani državnici insistiraju na ličnoj odgovornosti ratnih zločinaca, dok sve naše vlasti, izuzev Đinđićeve, na silu nameću kolektivnu krivicu jer znaju da su i sami krivi za ratne zločine. Jednostavno, neosuđeni ratni zločinac javno brani osuđene ratne zločince – naglašava Olenik za naš list.

Na kritiku sudije Ađijusa da Srbija ne sarađuje po pitanju izručenja Radete i Jojića zbog optužbi za nepoštovanje Haškog tribunala, Vučić je istakao da je „prirodno da Srbija želi da njeni državljani služe kaznu u Srbiji“. Ambasadoru Hrvatske pri UN Ivanu Šimonoviću, koji je rekao da je „veoma jasno ko je bio đavo“ u ratovima devedesetih, čime je aludirao na tadašnjeg lidera Srbije Slobodana Miloševića, Vučić je odgovorio da je „postojao jedan koncentracioni logor u malom mestu koje se zove Jasenovac i mislim da svi znaju ko je bio đavo“.

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, kaže za naš list da i sama smatra da su Srbi u Hagu nesrazmerno vise osuđivani od drugih.

– Dovoljno je samo setiti se odnosa Tribunala prema Gotovini, Oriću i Haradinaju, ljudima čiji su zločini nesporni i dokumentovani, a oslobođeni su. Problem je što se za Jojića i Radetu zauzima Vučić, duhovno i političko Šešeljevo čedo. Nije važno što se kaže, već ko kaže. A ovo govori bivši dugogodišnji kolega „lica s poternice“ – ističe Rašković Ivić.

Rusija tražila medicinsku ekspertizu Mladića

Rusija je zatražila nezavisnu medicinsku ekspertizu generala Ratka Mladića, koji je pravosnažno osuđen na doživotni zatvor. Zamenik ruskog ambasadora u UN Genadij Kuzmin rekao je na sednici SB UN da je do Rusije došla informacija o nezadovoljavajućem zdravstvenom stanju Mladića, uključujući i o njegovoj rehabilitaciji posle operacije. Ocenio je i da Haški tribunal nije postao „institut za pomirenje u različitom balkanskom društvu“, zbog deficita pravičnosti u donošenju odluka i napada na jednu stranu konflikta ne pravnim, već političkim sredstvima.