Partizan i njegov kapiten Mladen Krstajić ući će na kraju ove sezone u fudbalske anale. Crno-bele još samo jedan bod deli od 23. titule u klupskoj istoriji i, ni u velikoj Jugoslaviji nezabeležene, četvorogodišnje dominacije, a 37. godina starog štopera dva meča od povlačenja u igračku penziju, u koju odlazi kao vođa jedine generacije „parnog valjka“ koja je u isto vreme osvojila trofeje u prvenstvu i Kupu i bila deo Lige šampiona.
– Još malo, pa gotovo. Protiv Čukaričkog sam poslednji put nastupio u Humskoj, a od aktivnog igranja fudbala zvanično ću se oprostiti u Lučanima, protiv Slobode Point Sevojna. No, bitnije je da Partizan već u sredu, i teoretski, završi odbranu titule. Samo da uzmemo bod(ove) u Čačku. To je jedino važno. Nisam ni prvi ni poslednji koji završava karijeru, odlazili su i mnogo veći od mene – skromno će bivši kapiten Šalkea, jedan od najcenjenijih defanzivaca Bundeslige u poslednjoj deceniji i dugogodišnji reprezentativac Srbije.
„Klupa“ i navijači su na nogama ispratili vaš izlazak s terena. Da li vas je to dotaklo?
– Jeste. I to i izlazak na teren. Bile su mi oči pune suza dok sam prolazio kroz špalir divne dečice, budućih partizanovaca, ali sam se suzdržao da ne zaplačem. Morao sam sačuvati koncentraciju za utakmicu i važnu pobedu. Način na koji su me ekipa i „grobari“ ispratili, ipak, mi govori da sam nešto postigao. Mnogi su me smatrali ludim kada sam se pre dve godine vratio, i ja sam se u jednom trenutku pitao šta mi je to trebalo, ali vreme je pokazalo da sam uradio pravu stvar. Malo po malo, zajedno sa saigračima i strukom, ostvario sam sve svoje ciljeve. Ostavio sam neki trag, što nisam za prve četiri i po godine u Partizanu. Tek sada mogu da kažem da sam deo istorije crno-belih.
Žalite li za nečim što niste uradili u karijeri?
– Ne. Osvajao sam trofeje u Srbiji i Nemačkoj, igrao u dva prava kluba preko, bio kapiten ovde i u inostranstvu, bio saigrač u reprezentaciji fudbalskim veličinama kao što su Mijatović, Jokanović, Stojković, Vidić, Savićević, Stanković… Trpela je moja porodica, ali bez razumevanja i podrške najmilijih ne bih ništa napravio. Oni su mi davali snagu da istrajem i vratim se posle svakog profesionalnog pada, jer nije sve bilo pesma u mojoj karijeri – kaže budući sportski direktor novog (starog) prvaka, koji ni ovog puta nije hteo da potvrdi skoriju selidbu u kancelariju.
Iliev: Zajedništvom do uspeha
Publika je tražila da penal protiv Čukaričkog izvede golman Stojković, Tomić je s loptom krenuo ka beloj tački, ali je šutirao vodeći strelac lige Ivica Iliev.
– Neca je uzeo loptu jer mnogo bolje šutira penale od mene, ali su svi saigrači na terenu, klupi i šef insistirali da ja izvedem penal. Zbog titule najboljeg strelca lige. Ko vele, kada smo najbolji u svemu, hajde da i u tome budemo prvi. E, zbog tog zajedništva smo imali ovakvu sezonu iz snova – objašnjava iskusni špic.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
