Još nema dokaza da su uređaji za zagrevanje duvana manje štetni od cigareta

Ona navodi da postoji veliki jaz u znanju, jer ova generacija zagrejanih duvanskih proizvoda nije dovoljno dugo na tržištu da bi se proučavali potencijalni efekti.

– Još se ne može izvući zaključak o tome da li mogu pomoći u prestanku pušenja, njihovom potencijalu da privuku nove korisnike duvanskih proizvoda posebno mlade, ili interakciju u dvostrukoj upotrebi s drugim duvanskim proizvodima i e-cigaretama. Buduće nezavisne studije treba da razmotre ove efekte, kao i bezbednost i rizik tih proizvoda – ističe Pustai.

Koliko je nauka napredovala u smanjivanju štetnosti konzumiranja duvana? Da li se u narednom periodu očekuju manje štetni proizvodi?

– Svi oblici upotrebe duvana su štetni, uključujući i zagrejane duvanske proizvode. Zabrinjavajuća je pojava novih duvanskih proizvoda, kao što su elektronske cigarete i zagrejani duvanski proizvodi, kao i povećanje popularnosti pušenja nargila, jer ovi proizvodi povećavaju procenat stanovništva izloženog duvanu. Duvan je toksičan i sadrži karcinogene materije čak i u svom prirodnom obliku. U Srbiji, najmanje jednom u toku života upotrebu nargila prijavilo je šest odsto odraslih stanovnika u Srbiji, a svaki deseti odrasli je probao elektronske cigarete.

Koliko procenata stanovništva u Srbiji su pušači?

– Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje Srbije iz 2017. godine, prevalencija pušenja među odraslim osobama starijim od 18 godina u Srbiji je iznosila 37 odsto, a najveća je bila u uzrasnoj grupi od 30-44 godine starosti. Skoro jedna petina pušača puši više od jedne cigarete dnevno.

Upotreba duvana je najčešći uzrok smrti i bolesti na globalnom nivou. Epidemija duvana je jedna od najvećih pretnji javnom zdravlju s kojom se svet ikada suočio. Ona ubija više od sedam miliona ljudi godišnje globalno, a duvan je jedini proizvod koji ubija polovinu svojih korisnika.

Svake godine u Srbiji zbog pušenja umre 15.000 ljudi. Pušenje je povezano sa rakom pluća kao posledica direktnog izlaganja pluća karcinogenima u duvanskom dimu. Od svih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima, 17 odsto je uzrokovano upotrebom duvana i izloženosti duvanskom dimu.

Šta je, prema Vašem mišljenju, najveći propust države Srbije u edukovanju građana o štetnosti duvana?

– U poslednjih pet godina u Srbiji se ne beleži značajno smanjenja broja pušača. Pored ovoga, velika izloženost duvanskom dimu među mladima i odraslima ukazuje na potrebu za poboljšanjem zakonodavstva u smislu da pušenje treba potpuno zabraniti i u ugostiteljskom sektoru. Podizanje svesti o posledicama pušenja je važno posebno u smislu podrške opšte javnosti za strože mera zabrane pušenja. Pored toga, u skladu sa preporukama SZO, pored potrebe za boljom primenom postojećeg zakonodavstva, potrebna je i edukacija o načinima i obezbeđivanje većeg pristupa uslugama podrške za prestanak pušenja.

Prema podacima SZO u periodu od 15 godina, efekti pojedinačnih mera kontrole duvana, kao što su povećanje taksi, sveobuhvatniji zakon o zabrani pušenja i jača primena istog, zabrana svih oblika oglašavanja i grafička upozorenja na paklicama duvanskih proizvoda, kada se u potpunosti implementiraju u skladu sa Okvirnom konvencijom SZO o kontroli duvana, doveli bi do značajnih promena. Sa strožijim setom mera koje su usaglašene sa Okvirnom konvencijom, prevalencija pušenja u Srbiji mogla bi se smanjiti za 29 odsto u roku od pet godina, što bi rezultiralo dugoročnim otklanjanjem skoro 535.000 smrtnih slučajeva i istovremeno bi pozitivno uticale i na ekonomiju.

Pored ovoga, kao zemlja kandidat za pristup EZ, Srbija će morati da primeni sve direktive EU koje se odnose na ovu blast, a kao primer, u svim EU zemljama, slikovne poruke upozorenja na paklicama cigareta su obavezne.

Koje edukativne metode su se u svetu pokazale kao efikasne u prevenciji konzumiranja cigareta?

– Ne postoji jedan metod prestanka pušenja koji bi odgovarao svakom pušaču. Učiniti pušenje manje privlačnim za decu i mlade i smanjiti društvenu prihvatljivost su ključni elementi u borbi protiv pušenja što bi trebalo da bude jedna od strategija za zaštitu odraslih i dece od duvana.

Na primer, paklice sa slikovnim upozorenjima je mera zasnovana na dokazima koja može spasiti živote i zaštititi javno zdravlje. Primena ove mere smanjuje atraktivnost duvanskih proizvoda, ograničava upotrebu ambalaže duvana kao oblik reklamiranja i promocije duvana i povećava efikasnost zdravstvenih upozorenja.

Da li imate podatke koliko ljudi oboli od pasivnog pušenja?

– Duvanski dim ugrožava ne samo pušače, već i one koji su pasivni pušači. Na globalnom nivou, pasivno pušenje uzrokuje više od 890.000 preuranjenih smrti godišnje, budući da pasivni pušači udišu iste štetne hemikalije koje pušači udišu.

Ne postoji bezbedni nivo izloženosti pasivnom pušenju, koje može biti štetno na mnogo načina. Kod odraslih, pasivno pušenje uzrokuje ozbiljne kardiovaskularne i respiratorne bolesti, uključujući bolesti srca i rak pluća.

Istraživanja pokazuju da zaposleni, koji su izloženi duvanskom dimu na svojim radnim mestima, imaju za 24 odsto veći rizik od obolevanja od raka pluća. Deca nisu ugrožena samo zbog izloženosti duvanskom dimu, već i zbog činjenice da najmanje mogu da je izbegnu. Istraživanja pokazuju da deca izložena duvanskom dimu češće obolevaju od plućnih infekcija (kao što su bronhitis i upala pluća), infekcija uva i veća je verovatnoća da će kašljati, otežano disati i imati kratak dah. Pasivno pušenje takođe može izazvati napade astme, pogoršati simptome astme, pa čak i izazvati nove slučajeve astme kod dece koja ranije nisu imala ove simptome.

Nažalost, uprkos dobro poznatim posledicama, u Srbiji, u samo osam odsto domaćinstava pušenje je potpuno zabranjeno, polovina odraslih je izložena duvanskom dimu u svojim domaćinstvima, a i uprkos zabrani pušenja na radnim mestima, 22 odsto odraslih u Srbiji navodi da su izloženi duvanskom dimu na radnom mestu. Pored toga, skoro 70 odsto posetilaca restorana ili barova bilo je izloženo duvanskom dimu.

Sa koliko godina ljudi najčešće počinju da puše?

– Prema Globalnom istraživanju o upotrebi duvanu kod mladih koju je 2017. godine u našoj zemlji sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“uz podršku SZO, 11 odsto učenika uzrasta 13-15 godina puši. Istraživanja u Srbiji pokazuju da je kritični period za pušenje prve cigarete sedmi, osmi razred osnovne i prvi razred srednje škole. Zabrinjava visok procenat mladih koji imaju rani kontakt sa cigaretama pre svega zbog većeg rizika da kasnije u životu obole od brojnih bolesti, ali i većih poteškoća koje oni koji ranu počnu imaju kada pokušaju da prestanu sa pušenjem.

Kakva su iskustva sa zabranom pušenja u ugostiteljskim lokalima u zemljama koje
su uvele tu zabranu i koliko je to sprovodivo u Srbiji?

– Prema brojnim naučnim istraživanjima, kao i više primera zemalja sa zabranom pušenja u svim zatvorenim javnim prostorima, zakon koji obezbeđuje 100 odsto zabranu pušenja ima neutralan ili pozitivan uticaj na ugostiteljski sektor i turizam u jednoj zemlji. Nivo poslovanja, prihoda i zaposlenosti u ugostiteljskom sektoru ili se povećava ili ostaje na istom nivou. Mit duvanske industrije kaže da će se profit, broj gostiju i zaposlenost smanjiti. Ovo je pogrešno i takvi podaci su prikazani u istraživanjima koja finansira duvanska industrija, te se stoga ne mogu smatrati objektivnim i nepristrasnim.

Turska je uvela zakon o potpunoj zabrani pušenja u 2008. godini i na osnovu podataka Centralne banke Turske, BDP je smanjen za 3,3 odsto između 2008. i 2009. godine. Na drugoj strani, prihodi ugostiteljskih objekata porasli su za 5,2 odsto tokom istog perioda, a broj radnih mesta u ugostiteljstvu povećan je za 2,7 odsto u 2009. godini. Ovaj porast beleži se i u drugim sektorima, pa je tako porast radnih mesta od 3,5 odsto zabeležen u prehrambenoj industriji, a tri odsto na radnim mestima koja služe alkoholna pića.

Krajem 20. i početkom 21. veka, Ruska Federacija je bila među zemljama sa najvećom prevalencijom pušenja. Ruska vlada se pridružila naporima Svetske zdravstvene organizacije da se bori protiv epidemije duvana tako što je aktivno učestvovala u razvoju i daljoj implementaciji Okvirne konvencije SZO o kontroli duvana. Usvajanje i implementacija konvencije rezultiralo je značajnim pozitivnim rezultatima u kratkom periodu. Najznačajniji pad prodaje zabeležen je 2014. godine, prve godine nakon što je zakon stupio na snagu, kada je prodaja duvanskih proizvoda opala sa 395,5 milijardi koliko je zabeleženo 2005. godine na 319,9 milijardi u 2014.

Za uvođenje ovakvog zakona u Srbiji potreban je multisektorski pristup koji podrazumeva posvećenost i uključenje i drugih ministarstava, ne samo Ministarstva zdravlja, kao i parlamenta i čitavog društva.

Potpunu zabranu pušenja u ugostiteljskom sektoru (hoteli, restorani, barovi i kafići) prva u svetu je uvela Kanada, a kasnije su se pridružile i mnoge druge zemlje, uključujući Francusku, Španiju, Italiju, Mađarsku, Rusiju, Makedoniju, Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju…