Konture projekta „Siguran grad“ polako počinju da se naziru.
Umesto hiljadu, broj koji je najčešće mogao da se čuje od zvaničnika, Beograd će biti pokriven sa 8.100 kamera – uz 2.500 kamera koje će biti postavljene na javnim mestima, policija će raspolagati sa još 3.500 pokretnih kamera, 1.500 kamera koje će biti zakačene za uniforme policijskih službenika i još 600 koje će biti locirane na policijskim automobilima.
Sve one biće povezane na softver za detekciju koji će biti u stanju da automatski prepozna i izdvoji, u vidu fotografije i kratkog video-zapisa, lik svakog ko njima bude snimljen. Glavne zamerke stručne javnosti, međutim, nisu otklonjene objavljivanjem ovih detalja o projektu.
Ključni nedostatak ovog projekta, prema mišljenju Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti Milana Marinovića, jeste to što i dalje ne postoji zakonski osnov za njegovu primenu.
„Mi imamo zakonski osnov za video-nadzor. Policija već sprovodi ovaj nadzor i tu nema ničega spornog. Problem je kod sistema prepoznavanja lica i obrade biometrijskih podataka. Postojeći zakoni nisu definisali ovu oblast. Suštinski, ovaj sistem nadzora ne bi smeo da se primenjuje pre donošenja zakona koji će regulisati tu oblasti“, navodi Marinović za Danas.
On ističe da je istu stvar ponovio i na sastanku koji je nedavno imao sa direktorom policije Vladimirom Rebićem.
Prema njegovim rečima, ranije je, kako je informisan, postojao plan da nova Vlada napiše novi Zakon o video-nadzoru, koji bi kao posebnu oblast definisao implementaciju sistema prepoznavanja lica.
„To može da se uradi tako, a može i promenom postojećih zakona. Međutim, ključno je da ta oblast mora da se uredi“, ističe Marinović.
Poverenik je krajem maja poslao mišljenje Ministarstvu unutrašnjih poslova, odgovarajući na njihovu Procenu uticaja koji će ovaj projekat imati na zaštitu podataka o ličnosti.
Pored nepostojanja zakona koji bi uredio ovu oblast, Marinović je kao problematično istakao i to što MUP nije sproveo procenu neophodosti i srazmernosti vršenja radnji obrade u odnosu na svrhu obrade, što je obavezan deo Procene uticaja.
A osim tačnog broja kamera, Procena uticaja, koju je MUP drugi put izradio u aprilu ove godine, otkrila je i u koje sve svrhe policija planira da koristi nadzor sa softverom prepoznavanja.
Pa tako policija planira da ovo tehnološko sredstvo koristi u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem krivičnih dela i prekršaja.
U sklopu toga oni će koristiti softver kako bi identifikovali lica za koje postoje osnovi sumnje, ali i osnovana sumnja, da su izvršila krivično delo ili prekršaj. Takođe će podaci biti obrađivani i za one koji su oštećeni nekim delom ili prekršajem, kao i potencijalnim svedocima.
Problematičniji deo je što MUP planira da softver za prepoznavanja lica koristi i radi „ostvarivanje uvida u stanje saobraćaja, informisanje javnosti o događajima od značaja za život u gradu, obezbeđivanje materijala koji se koristi u edukaciji policijskih službenika i obezbeđivanje materijala koji se koristi za dalji razvoji i unapređivanje sistema video nadzora i statističke potrebe“.
Ovako široko definisane svrhe za korišćenje masovnog biometrijskog nadzora, smatraju u SHARE Fondaciji, ministarstvu daju mogućnost da ovaj sistem koristi arbitrarno u najrazličitijim situacijama.
Danilo Krivokapić, direktor SHARE fondacije, ističe da javnost nije upoznata u kom stadijumu se nalazi primena ovog „veoma intruzivnog“ sistema nadzora.
„Zvanično, on se još uvek ne koristi, iako nema dileme da je sistem kupljen. Mi, međutim, ne znamo koji softver će biti korišćen, niti na koji način će biti korišćen. Ne zna se specifikacija nabavljene opreme, niti koliko je sve to plaćeno. Najviše brine ta netransparentnost ministarstva“, navodi Krivokapić, napominjući da je MUP dva puta odbio da im dostavi informacije o javnim nabavkama za ovaj sistem i da je trenutno u toku postupak pred Poverenikom.
Ministarstvo, ipak, jeste nedavno ispravilo jedan nedostatak koji je Poverenik primetio u svom mišljenju – ministar Nebojša Stefanović je potpisao novi Pravilnik o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju.
Prema ovom pravilniku, MUP će morati sve kamere da obeleži znakom, ali i da o kamerama ima obaveštenje na zvaničnoj internet stranici ministarstva. Pravilnik takođe predviđa da će policijski službenik, u slučajevima kada je to potrebno zbog opasnosti od ugoržavanja života i zdravlja, moći sam da vrši snimanje.
Pravnilnik nije zakon
I iako pohvaljuje donošenje Pravilnika o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti je izričit – pravilnik nije zamena za zakon.
On naglašava da po zakonu ministarstvo nije obavezno da uvaži sugestije Poverenika na Procenu uticaja, ali i dodaje da dobra praksa tako nešto nalaže.
„U suprotnom, organ uprave bi se našao u situaciji da, jednom kada otpočne obradu, bude pod inspekcijskim nadzorom Poverenika, i suočen sa prekršajnim kaznama ili nalogom da se obustavi obrada podataka“, kaže Marinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.