Još nepoznato da li će građani morati da se vakcinišu svake godine

Razloga ima nekoliko, a najvažniji je globalni interes i pritisak da se ta vakcina što pre dobije. Posle više od pola godine od početka pandemije, sada je jasno da je vakcina jedino rešenje. Ipak, razvijanje ideja o potencijalnim mehanizmima delovanja vakcine protiv kovida 19 traje svega nekoliko meseci. Kako je taj razvoj složen i dugačak proces koji podrazumeva pretklinička istraživanja, a zatim i najmanje tri kliničke faze, u svakoj fazi ideja može da propadne, kaže u razgovoru za Danas virusološkinja Ana Banko, docentkinja na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Ona objašnjava da je trenutno ukupno osam vakcina u trećoj kliničkoj fazi ispitivanja, dok je pre nekoliko meseci Kina registrovala jednu vakcinu za ograničenu upotrebu na vojnicima.

Povodom vesti da je Rusija registrovala vakcinu protiv korona virusa, Banko ističe da „ruska vakcina, bar na osnovu dostupnih informacija, nije prošla kompletnu, pomenutu, treću fazu kliničkih ispitivanja, zbog čega se u javnosti pojavljuje skepticizam o njenoj bezbednosti, ali pre svega efikasnosti“.

– Treća faza predstavlja najmasovnije testiranje vakcine, obično na više hiljada dobrovoljnih ispitanika. Do ove faze već je utvrđeno doziranje vakcine, i otklonjena sva kratkoročna neželjena dejstva. Dakle, treća faza je ključna za procenu efikasnosti same vakcine i procenu dugoročnih neželjenih efekata. To znači da se tek u ovoj fazi može ispitati da li je, i u kojoj meri, vakcinisana osoba razvila adekvatan imunski odgovor koji će joj biti dovoljan da se u ponovnom kontaktu sa virusom ne inficira. Za to su potrebni meseci, često i godine – objašnjava Banko.

Odgovarajući na pitanje Danasa da li treba da nas brine brzina koja prati razvoj vakcine protiv kovida 19, odnosno da li ta brzina može da ide na račun bezbednosti, Banko kaže da „ako eliminišemo potencijalnu političku ‘trku’ najvećih svetskih sila da prve registruju vakcinu, brzina proizvodnje ne bi trebalo da nas brine“.

– Osim razloga koje sam navela na početku razgovora, ogromnog globalnog interesa, pomenula bih još nekoliko. Naime, veliki deo potencijalnih anti-SARS-CoV-2 vakcina bazira se na već postojećim mehanizmima razvoja na kojima se do sada intenzivno radilo. S jedne strane, to su vakcine koje su odavno u primeni, a s druge, i one koje su na pragu završetka ispitivanja, poput vakcine protiv HIV infekcije. Dalje, kod nekih od novih vakcina paralelno su se odvijale različite kliničke faze, što je skratilo vreme ispitivanja. I konačno, ono što do sada nikada nismo videli, a to je paralelan razvoj logistike proizvodnje, pa i same sinteze vakcina sa najvećim potencijalom efikasnosti. To znači da će u mnogim slučajevima proizvodnja biti potpuno spremna nakon registrovanja. S tim da postoji i rizik da će proizvedene vakcine propasti u slučaju da određeni kandidat ne prođe registraciju – dodaje Banko.

Kako kaže, kada se vakcina registruje, ona mora da prođe još nekoliko koraka kontrole kvaliteta i dobijanja različitih dozvola za proizvodnju, koja ne mora biti vezana za ustanovu gde je vakcina ispitivana.

– To znači da se može proizvoditi na više mesta zavisno od ugovora. Veliki izazov ovde će biti i blagovremena distribucija i primena. Ako uzmemo u obzir kompletnu ljudsku populaciju, a da se koriste dve doze vakcine, biće potrebno 16 milijardi vakcina. Mali broj proizvođača svakako to neće moći da obezbedi – naglašava Banko.

Sagovornica Danasa veruje da će vakcinu prvo dobiti zemlje u kojim je proizvedena, a potom oni koji su prvi sklapali ugovore sa pojedinačnim farmaceutskim kompanijama. Ono što je još uvek nepoznanica jeste koliko će imunitet indukovan vakcinacijom trajati, odnosno da li će biti potrebno da se kao u slučaju gripa građani vakcinišu svake godine.

– Da bi se to utvrdilo, potrebno je vreme. Deluje da prirodni imunitet ne traje više od par meseci, ali i u tome ne možemo biti potpuno sigurni. U ovom trenutku važnije je sprečiti dalje širenje pandemije, makar i za jednu sezonu – smatra Banko.

Ona naglašava da vakcinu protiv gripa građani primaju svake godine zbog toga što virus koji izaziva grip ima značajan potencijal stvaranja mutacija, dok je potencijal izmena u genetičkom materijalu SARS-CoV-2 niži u odnosu na virus izazivač gripa.

Banko objašnjava da trenutno najuspešniji kandidati za proizvodnju vakcine pominju vakcinaciju u dve doze, što znači da bi građani morali da se vakcinišu dva puta kako bi se stvorio imunitet.

– Ovakav stav u korelaciji je i sa rezultatima seroloških istraživanja poslednjih par meseci, u kojima smo videli da su intenzitet i trajanje imuniteta zavisni od kliničke slike, ali i od vremena koje prolazi od početka infekcije, zaključuje Banko.

Najjači opstaju

Ana Banko kaže da novi korona virus nije prvi virus koji vodi poreklo od životinja a koji se toliko proširio da je izazvao pandemiju, podsećajući na primer španske groznice 1918. godine ili na pandemiju svinjskog gripa 2009. godine. Zbog toga su, kako kaže, naučnici ukazivali da možemo da očekujemo pojavu brojnih novih virusa koji mogu da izazovu epidemiju odnosno pandemiju. Objašnjavajući kako virusi napuštaju životinjski svet i nalaze svoj put do ljudi Banko kaže da „virusi životinja, u kontaktu sa novim prirodnim domaćinom, nekada steknu izmenu na genetičkom materijalu, koja slučajno vodi potencijalnoj adaptaciji, tj. „preskoku barijere vrste“. „Ta promena je obično nedovoljno stabilna da bi se virus potpuno prilagodio na čoveka. Međutim, mutacije mogu i da omoguće izuzetnu adaptibilnost i uspostave trajni opstanak u novom domaćinu. Zato kažemo da prirodnom selekcijom uvek opstaju najjači, u ovom slučaju virusi sa najboljom adaptibilnom izmenom. To se desilo i sa SARS-CoV-2, i to onim koji je imao „dobitnu“ mutaciju. Ovaj virus se zato danas svrstava u humane viruse, i kao takav teško može spontano nestati iz naše populacije“, navodi Banko.

Kapulica: Traje bitka ko će brže ne ko će bolje

Profesorka Nada Kuljić Kapulica, koja je istraživala korona virus 80-ih godina, rekla je da proizvodnju vakcine protiv korona virusa izgleda prati bitka „ko će brže, a ne ko će bolje“. Govoreći za TV N1, ona je istakla da vakcina mora biti uspešna i bezbedna i pre upotrebe među stanovništvom, te da je potrebno vreme da bi se utvrdila efikasnost i sigurnost vakcine.

– Tehnologija pravljenja vakcine za novi korona virus je apsolutno nova, neki primenjuju i starije, ali mi ne znamo šta će se sve dešavati kao neželjeni efekat, i te reakcije moraju da se dobiju u dužem periodu, a ne samo u fazi tri (kliničkog istraživanja) koju treba odraditi, registrovati vakcinu i prodati je“, rekla je Kapulica. Ona je podsetila da su u veterini razvijene veoma uspešne vakcine protiv korona virusa koji izazivaju teška oboljenja kod životinja, ali da se dešavalo i da se dobije čudan obrnuti efekat imunog sistema, kao kod mačijeg peritonitisa.

– Vakcina može da bude okidač za mnoge bolesti u kasnijem periodu. Treba da se bude siguran da štiti od bolesti, ali mora da bude bezbedna. Ispitivanja treba jako dobro da se provere, i uverena sam da sve zemlje to odlično znaju, kazala je Kuljić Kapulica. Govoreći o antivirusnim lekovima, kao o još jednom vidu zaštite, ona je kazala da je potreban jako dug vremenski period da bi se oni napravili. D. D.