Sjenički poljoprivredni proizvođači još uvek ne uspevaju da prodaju ogromne zalihe, još od prošle godine napravljenog punomasnog sira. U cilju prevazilaženja aktuelnih problema, lokalna vlast u Sjenici, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, organizovala je, krajem prošle nedelje, stručno predavanje o načinima proizvodnje sira, koje treba primeniti, kako bi se u predstojećoj sezoni izbegli problemi sa plasmanom ovog poznatog sjeničkog proizvoda. Pored predstavnika lokalne vlasti, nadležnog Ministarstva i sjeničkih poljoprivrednika, predavanju su prisustvovali i predstavnici Agrobiznis projekta i Međuopštinske unije poljoprivrednika iz Novog Pazara.

O načinu proizvodnje sira u skladu sa aktuelnim zakonskim propisima govorili su poljoprivredni inspektor Nihad Hasanović i veterinarski inspektor Slobodan Zečević. „Kao ovlašćeni predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, došao sam ovde na poziv predsednika opštine Muriza Turkovića, da u jednom izlaganju objasnim poljoprivrednim proizvođačima i držaocima stoke u ovom kraju, šta su njihove zakonske obaveze vezano za stoku i proizvodnju životnih namirnica“, rekao je u izjavi za medije, republički veterinarski inspektor Slobodan Zečević.

U skladu sa važećim propisima, rađenim po uzoru na evropske standarde, poljoprivredni proizvođači u sjeničkom kraju i uopšte u Srbiji, dužni su da ispune niz obaveza i da za to imaju odgovarajuću dokumentaciju. Pored obaveze obeležavanja stoke i registracije poljoprivrednih gazdinstava, čime se ostvaruje neophodna dokumentacija kojom se dokazuje primena programa mera zdravstvene zaštite životinja, što sjenički poljoprivrednici još uvek u potpunosti nisu postigli, za siguran plasman sira na tržištu, potrebno je imati i registrovani objekat za proizvodnju i preradu mleka, takozvani mlekar. Da bi takav objekat mogao da bude registrovan, on mora da bude izgrađen od čvrstog materijala, da su mu podovi i zidovi obloženi belim pločicama, da ima jedan prozor i vrata od nerđajućih materijala koji se lako čiste, da ima prostoriju za preradu mleka i mokri čvor, i da bude odvojen od stambenog objekta. Za domaćinstvo sa 10 do 20 krava, prostorija za preradu mleka treba da bude veličine od četiri puta četiri metra, sa visinom tavanice od 2, 40 metara i da ima dovoljno jako osvetljenje. Na prozoru mora da bude postavljena mrežica, a od opreme u prostoriji za preradu mleka treba da ima nekoliko polica i radni sto od prohroma, jedan uređaj za hlađenje, jedan klima uređaj, kojim bi se u letnjim mesecima temperatura održavala na 10 stepeni, jedan lavabo ili sudoper sa toplom i hladnom vodom. Ukoliko objekat nije priključen za kanalizacionu mrežu, mora imati septičku jamu i u blizini jedan kontejner. Kada izgradi takav objekat, i bez projektne dokumentacije, poljoprivredni proizvođač podnosi zahtev za registraciju. Uz zahtev prilaže i dokaz o vlasništvu objekta, ili overen Ugovor o zakupu, i Potvrdu o registrovanom gazdinstvu, uz uplatu taksi u ukupnom iznosu od 5.350 dinara. Podrobno objasnivši uslove, koje i sjenički poljoprivrednici moraju da ispune, inspektor Zečević je istakao da to nije ništa komplikovano i da je „dosta realno ostvarljivo za iole jače domaćinstvo.“

Sjenički poljoprivrednici međutim, ne misle tako. Oni smatraju da su sve te obaveze, za većinu poljoprivrednika teško ostvarljive. „Ja imam oko 20 tona sira u zalihama, koji nisam uspeo da prodam. Imam obeleženu stoku, registrovano gazdinstvo i mlekar koji nije registrovan. S obzirom na putnu i komunalnu infrastrukturu u našoj opštini, bez pomoći države, teško je napraviti objekat, koji ispunjava sve te uslove, da ima vodu, struju i sve ostalo. Ja želim da verujem da vlast i država hoće da nam pomognu, ali s obzirom da smo mi izgubili skoro ceo godišnji prihod, zbog nemogućnosti prodaje sira, smatram da većina, možda oko 70 odsto proizvođača, neće uspeti to da napravi“, kaže poljoprivredni proizvođač iz Čitluka, Izet Kurtagić.

 

Izvozni magacin

U izjavi za medije, predsednik opštine Sjenica Muriz Turković je rekao da će lokalna samouprava u saradnji sa Ministarstvom uložiti napor u traženju adekvatnih kupaca za sjenički sir iz rezervi. On je dodao da se nada da će poljoprivrednici, na pravi način razumeti i ispuniti svoje obaveze, kako bi već u predstojećoj sezoni, kako je istakao, omogućili sebi da, bez problema plasiraju svoj proizvod na tržište Srbije. „Mi ćemo se potruditi, da za izvoz sira van granica Srbije, napravimo i jedan izvozni magacin u našem kraju, koji će kontrolisati način proizvodnje sira, garantovati njegov kvalitet, zdravstvenu i svaku drugu ispravnost. Na takav način, ovaj naš poznati proizvod bi mogao da krene na tržište zemalja van Evropske unije, a možda ubuduće i na tržište EU“, rekao je predsednik opštine Sjenica, Muriz Turković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari