Još nije zakazano izricanje presude Karadžiću

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kako smo ranije pisali, presuda Karadžiću biće izrečena u martu ove godine u Haškom tribunalu, dok će žalbeni proces biti vođen pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove u Hagu. Takođe, prvostepena presuda Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske bosanskih Srba biće izrečena u novembru 2017. godine. Kao i u slučaju Karadžića, žalbeni proces će biti vođen pred Mehanizmom.

I Karadžić i Mladić su u odvojenim procesima optuženi za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici avgusta 1995, ali i za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnog prava i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995, kao i za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji cilj je bio genocid i ratni zločini nad muslimanskim, hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom.

Kada je reč o nalogu Haškog tribunala za hapšenjem i izručenjem predstavnika Srpske radikalne stranke, Vjerice Radete, Petra Jojića i Jove Ostojića, Golčevski kaže da nije bilo zvaničnih kontakata od strane srpskih vlasti. Podsetimo, Tribunal je još 19. januara prošle godine izdao nalog za njihovo hapšenje i zatražio od države Srbije izručenje, ali ni posle skoro godinu dana srpske vlasti nisu postupile po tom nalogu. Javnost je za to saznala tek početkom decembra kada je Hag odlučio da sa naloga skine oznaku poverljivosti.

Radetu, Jojića i Ostojića Tribunal traži zbog nepoštovanja tog suda, jer su „pretili, zastrašivali, nudili mito i na druge načine uticali na dvojicu svedoka tokom suđenja Šešelju“. Radeta je za Danas rekla da je niko nije kontaktirao od državnih organa, niti joj je uručen nalog o hapšenju. Naglasila nam je da dobrovoljno nikad ne bi otišla u Hag, te istakla da država Srbija nema obavezu da je, kao i Jojića i Ostojića, izruči Tribunalu.

Uskoro počinje suđenje Oriću

Pred Sudom BiH 26. januara počinje suđenje ratnom komandantu Armije BiH u Srebrenici Naseru Oriću i njegovom saborcu Sabahudinu Muhiću po optužnici koja ih tereti za ratne zločine nad srpskim zarobljenicima 1992. na području Srebrenice i Bratunca. Oni su optuženi da su u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti – Slobodana Ilića, Milutina Miloševića i Mitra Savića. Tužilac Miroslav Janjić je ranije najavio ispitivanje 30 svedoka, među kojima će biti i jedan zaštićeni, kao i izvođenje 63 materijalna dokaza.