Još ništa od sednice Biroa za službe bezbednosti

Mađarska je odlučila da ukoliko se bilo koja izbeglica ili migrant nađu u toj zemlji, do osam kilometara od granice, vraćaju u tranzitnu zonu iza mađarske ograde, na srpski deo granice. Zvanična Budimpešta odnedavno koristi policiju i vojne helikoptere u potrazi za ilegalnim migrantima u zoni granice, a, kako piše BIRN, Mađari takođe koriste i dronove, borbena vozila, termalne kamere, konjičke jedinice i pse tragače.

Zbog novonastale situacije, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulin u petak je od premijera Aleksandra Vučića tražio da hitno sazove sednicu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Kako je izjavio tokom vikenda, Vučić je već izdao nalog svim službama da rade na pripremi odgovora na situacije koje se mogu desiti. Vulin je potvrdio da je stanje severnoj granici zabrinjavajuća, jer se pušta mali broj migranata, kao i da Mađarska pokušava da vrati izvestan broj ljudi sa svoje teritorije u Srbiju.

On je, ipak, naveo da u Srbiji nema 10.000 ljudi kao prošle godine i dodao da nije moguće da jedne zemlje EU otvaraju, a druge zatvaraju granice, te da Srbija bude neka vrsta prihvatnog centra za sve migrante.

Državni sekretar u Vulinovom ministarstvu, Nenad Ivanišević, rekao je za RTS da ovo ministarstvo migrantima koji čekaju na Horgošu pokušava da pruži maksimalne uslove za život, da im je obezbeđena voda, tuševi, te da bi bilo najbolje kad bi uspeli te ljude da usmere ka Subotici i Krnjači.

– Ja ih razumem, kada krenete iz Rake i Faludže, koji su pod stalnim bombardovanjima, bolje je biti u Horgošu nego tamo. Oni nemaju alternativu, nesrećni su, ima dece i trudimo se da im pružimo pomoć. Važno je da se traži jedinstven evropski odgovor – istakao je Ivanišević i ukazao na inicijativu da se sazove sastanak svih ambasadora u Beogradu.

Prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice, na dva granična prelaza sa Mađarskom trenutno se nalazi oko 700 migranata. Gostujući na TV Pink, zamenik republičkog komesara za izbeglice Ivan Georgijev, istakao je da se u trajnim centrima u Srbiji nalazi 860 izbeglica, a u beogradskim parkovima još oko 150 do 200 ljudi.

– To je ukupan broj migranata, ne očekujemo veliku najezdu i katastrofu. Imamo situaciju da su nam severne granice ograđene žicom sa svih strana i da krijumčari uvlače još po neko lice iz Makedonije i Bugarske – rekao je Georgijev za TV Pink i dodao je da je u 2016. više od 100.000 ljudi prošlo kroz Srbiju, a da je azil zatražilo njih 4.600.

Direktor Kancelarije UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da nema razloga za brigu da će se ponoviti situacija od prošle godine kada je i po 10.000 ljudi dnevno ulazilo u Srbiju. On je ukazao, prenose agencije, da je razlog trenutnog stanja na granici sa Mađarskom to što Unija nema jedinstvenu politiku za migrantsku krizu.

Podsetimo, referendum o prihvatanju ili odbijanju obavezujućih kvota EU za prijem migranata u Mađarskoj biće održan 2. oktobra. Mađarski premijer Viktor Orban, koji se protivi prihvatu izbeglica, ranije je izjavio da bi glas „protiv“ na referendumu bio „glas za nezavisnost Mađarske“.

Alternativne rute

Državna sekretarka MUP Jana Ljubičić, nedavno je izjavila da se, iako je balkanska ruta zaustavljena, može očekivati pojavljivanje alternativnih ruta. „MUP preduzima pojačane mere, usmerene pre svega na najvažnije ulazne tačke u našu zemlju, prvenstveno na srpsko-makedonskoj i srpsko-bugarskoj granici“, rekla je LJubičić. Kako je objasnila, problem iregularnih migracija i pojave velikog broja migranata ne može da se odvoji od problema krijumčarenja i trgovine ljudima i njihove ugroženosti od različitih oblika eksploatacije.