Još samo da Jelići dobiju struju

„Te krave su mi bile sve što sam imala. To mi je izvor prihoda, to mi je izvor svega. Od njih sam živela i mlečne proizvode i bika držala za svaku jesen da obezbedim zimnicu. Veliki snegovi napadaju ovde, ako ne obezbedim sad u jesen, a ja nemam od čega drugog“, ispričala je Vukica gostima iz Novog Pazara i Beograda koji su je posetili pre desetak dana.

Sreća u nesreći je bila to što je odmah po vesti o smrti krava i bika, Vukicu obišao Hido Muratović, doneo pomoć i pozvao ljude koji prate njegov rad i u mogućnosti su da joj pomognu. Obilazio je Milosavljeviće i dok je Vukičin otac bio živ. Selo Kašalj ima tri domaćinstva od nekadašnja trideset četiri. Vukica Milosavljević živi više nego skromno, usamljena, jer je prvi komšija udaljen od nje šest kilometara.

„Došao sam rano ujutru i obišao na licu mesta gde su krave uginule i jedan bik i bio sam uz Vukicu i znam da joj je teško. Bile su tu i komšije, ali i mnogi prijatelji moji širom sveta pozvali su me telefonom kad smo objavili priču na mojoj FB stranici“, kaže Hido Muratović. Vukici je najpre od Grada Novog Pazara stigla jedna krava i jednokratna novčana pomoć, a zatim od Milana Stamenković iz sela Dešilovo kod Merošine.

„Cilj Grada Novog Pazara je da brine o svim svojim sugrađanima i da olakša život gde god da se oni nalaze“, rekao je tom prilikom Nihad Biševac, gradonačelnik Novog Pazara. Vukicu su obišli Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra za poljoprivredu i Milan Stamenković iz sela Dešilovo kod Merošine. Koji dan pre Vukice, Muratović je obišao i Eminu Amcović i njenog bolesnog sina Ismeta koji žive u selu pored Novog Pazara. I njih je obradovao posetom i donacijom koju im je uručio.

Čini se da Hido uspeva svima da pomogne, nekom donese pomoć u hrani, odeći, novcu, kućnim aparatima, odeći, obući… Priča nam da ne može da prežali što osmočlanoj porodici Darka Jelića a iz sela Crvsko, u opštini Sjenica nikako da „uključi“ struju. Godinama ih obilazi, obraćao se vlastima u Sjenici, lokalnom Elektrorasu, ali i političarima u Beogradu. Pisao je predsedniku Vučiću, razgovarao sa premijerkom Anom Brnabić… Ali Jelićima struja ne stiže. Od čelnika lokalnih vlasti i elektroprivrede, Jelićima godinama stižu obećanja da će im uključiti struju, ali od toga ništa. Kao glavna prepreka navodi se činjenica da je njihovo imanje na granici Srbije i Crne Gore, te se ne zna ko je nadležan da im omogući elektro snabdevanje.

Hido Muratović decenijama obilazi bolesne, stare i siromašne žitelje zabačenih sela na Pešterskoj visoravni i u okolini Novog Pazara, Tutina, Sjenice i Rogozne.. „Sagradio sam tridesetak kuća siromašnima na Pešteru, Goliji, Rogozni, što muslimanima, što pravoslavcima. Ni sam ne znam koliko puta sam uveo struju. Ja sve to radim iz čiste ljubavi i to me čini srećnim. Iako nemam fondaciju, ljudi mi se javljaju sa željom da pomognu jer znaju da ih neću prevariti. Iako u ovim teškim vremenima često kažemo da je čovek čoveku vuk i gore od toga, dobrota se nije izgubila. U početku sam imao problema sa ženom i decom koji su se ljutili jer bih se izgubio po ceo dan po tim selima i tek uveče dolazio kući. Tek kad sam celu porodicu poveo sa sobom, videli su šta radim i podržali me“, seća se Hido. Ideja je nastala kada je osamdesetih godina prošlog veka, po povratku iz armije, otkupljivao ćilime od porodica iz pomenutih sela i prodavao ih u Istanbulu. Deo novca od prodatih rukotvorina odvajao je za siromašne, kada je i prvi put video, kako kaže, zaboravljene ljude.

-Primetio sam da su ih najmiliji zaboravili, ali bogami i država. Ja sam tu da potaknem dobrotu koja se izgubila, da probudim ljude koji su ostavili majku ili oca. Volim da kažem da se imućni ljudi troše kao kineske baterije. Oni koji imaju mnogo novca zaborave na sirotinju, ali ih ja zato otreznim i povedem sa sobom – ističe Hido Muratović.

Iz pisma Vučiću

U aprilu je Muratović pisao predsedniku Vučiću i molio ga da pomogne Jelićima.

„Predsedniče, porodica Jelić nikada nije imala struju u svojoj kući, ni za vreme Tita. Gospodine predsedniče, nažalost porodica Jelić ne zna ko je predsednik države u kojoj žive, niti ko je predsednik opštine kojoj pripadaju. Obraćao sam se nadležnim u opštini Sjenica i vašim ljudima u Vladi Republike Srbije, koji znaju za sudbinu ove porodice. Svi su se pravdali da se Jelići nalaze pedeset metara na teritoriji Crne Gore. Mislim da ima rešenja za ovih osam zaboravljenih duša, no nažalost kod ljudi se izgubila dobrota“, poručuje Muratović u pismu Vučiću. Navodeći da su Darkovi roditelji preminuli, a da nisu doživeli da im zasija sijalica u kući, Muratović apeluje na predsednika da pomogne da Darkovi sinovi više ne pišu domaće zadatke uz petrolejku. Predsednik koji je do sada odgovorio na apele mnogih, Jeliće očigledno nije čuo. Struje za njih nema i nema.