Još uvek nepoznat identitet policajaca koji su tukli građane

Kako je Danasu rečeno u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu zbog ovih incidenata podneto je ukupno 20 krivičnih prijava protiv više N.N. policijskih službenika.

U krivičnim prijavama se ukupno 37 lica pojavljuje u ulozi oštećenog, a one su obuhvaćene u sedam predmeta.

Predmeti se, rečeno je u tužilaštvu, i dalje nalaze u predistražnoj fazi u kojoj se utvrđuje identitet policijskih službenika, prikupljaju potrebna obaveštenja, „kao i druge činjenice i dokazi, na osnovu kojih će se utvrditi da li se u u radnjama bilo kog lica stiču elementi bilo kog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“.

Sve krivične prijave podneli su Inicijativa za socijalna i ekonomska prava A11 i Beogradski centar za ljudska prava.

Vladica Ilić, pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava ističe da je ključno pitanje šta je tužilac uradio kako bi utvrdio identitet policijskih službenika.

„Iako policijski službenici, što je jako neuobičajeno, tih večeri nisu nosili identifikacije, relativno jednostavno je utvrditi koji krug lica je u pitanju. Poznat je podatak koje policijske formacije su bile raspoređene po pojedinim sektorima. Pritom, te jedinice nisu bile preterano brojne, već su brojale po nekoliko desetina ljudi. Tužilac je mogao da pozove komandire tih jedinica na saslušanje, ali je mogao i da ih sve sam sasluša. Takođe, prilikom svake upotrebe sredstava prinude neophodno je da se sastavi izveštaj, pa je tužilac mogao i da zatraži te podatke. Međutim, mi u ovom trenutku ne znamo šta je tužilac uradio kako bi identifikovao policijske službenike“, kaže Ilić, napominjući da je tužilaštvo imalo i alternativni put otkrivanja identiteta preko snimaka sigurnosnih kamera.

Podsetimo, početkom jula ove godine, nekoliko noći uzastopno, više hiljada građana okupljalo se u centru Beograda protestujući zbog najavljene mogućnosti ponovnog uvođenja policijskog časa.

Protesti su na momente prerastali u sukob policije i demonstranata, nakon pokušaja grupe ljudi da uđe u zgradu Narodne skupštine i gađanja policijskih službenika kamenicama.

Nakon intervencije policije, koja je uključivala i veliku količinu suzavca, više desetina građana je privedeno.

Paralelno, na društvenim mrežama je objavljeno i nekoliko snimaka građana na kojima se jasno vidi da su policajci udarali palicama i šutirali građane koji su sedeli na klupi ili ležali na asvaltu i koji u tom trenutku nisu predstavljali nikakvu pretnju.

Zaštitnik građana je nakon sprovedene kontrole rada MUP-a izdao saopštenje u kojem je istaknuto da nije utvrđena sistemska represija policije prema građanima, ali da su zabeleženi pojedinačni incidenti prekomerne upotrebe sile.

Najviši državni zvaničnici su takođe isticali da se policija ponela profesionalno, pripisujući demonstrantima isključivu odgovornost za nasilje.

Direktor policije Vladimir Rebić je na konferenciji za medije naglasio da je „policija svo vreme bila maksimalno suzdržana“ i da je silu primenila tek kada je morala.

Njihovo postupanje je, prema Rebićevim rečima, bilo izuzetno profesionalno čime je građanima poslata poruka da mogu da budu bezbedni i da veruju svojoj policiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naglasio da je „policija preuzela stvari u svoje ruke u skladu sa zakonom“, dok je Vlada Srbije na sednici donela zaključak kojim je ocenjeno da je „policija profesionalno i u skladu sa ovlašćenjima reagovala i sprečila eskalaciju nemira“.

Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja Danasa šta su učinili kako bi identifikovali policijske službenike koji se sumnjiče da su počinili krivično delo zlostavljanje i mučenje.

Bez odgovora je ostalo i pitanje da li su ovim povodom pokrenuti disciplinski postupci.

Odgovornost na Srbiji

Nikola Kovačević, pravni analitičar Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11, koja je jedan od podnosilaca krivičnih prijava, ističe da je tužilaštvo svojim nečinjenjem u ovom slučaju povredilo član 25. Ustava Srbije, kao i Evropsku konvenciju za ljudska prava. On naglašava da po krivičnim prijavama koje su podnete zbog sumnje da je počinjeno krivično delo Zlostavljanje i mučenje bez odlaganja mora da bude postupano. On naglašava da tužilaštvo za tri meseca čak nije saslušalo ni oštećene građana, dodajući da će zbog „nečinjenja tužilaštva odgovarati država Srbija“. Istog stava je i Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava napominjući da će se, u slučaju da izostane efikasna istraga, obratiti Ustavnom sudu, a potom i Evropskom sudu za ljudska prava. On napominje da je tužilaštvo u nekoliko slučajeva poslalo pozive za saslušanja oštećenima, obaveštavajući ih da se jave u zgradu Policijske uprave Beograd. „To je za nas bilo neprihvatljvo, pošto su policijske uprave povezane sa ljudima koji su predmet istrage. Naš predlog je bio da se oštećeni saslušaju ili u tužilaštvu, ili u prostorijama Sektora unutrašnje kontrole MUP-a“, kaže Ilić.