Rekao bih da je poziv ministra zdravlja Zlatibora Lončara, i ponuda da ja ubuduće vodim antikorupcijski resor, bio iznuđen pod pritiskom javnosti – kaže za Danas Borko Josifovski, bivši direktor beogradske Hitne pomoći, koji je 2005. godine ukazao na saradnju lekara Hitne pomoći i pogrebnika.
Viši sud u Beogradu je nedavno presudio u njegovu korist, ali ne u vezi slučaja na koji je ukazao, već na posledice koje su iz toga proizašle, a to je, između ostalog, gubitak posla.
Josifovski je pre 13 godina obavestio Ministarstvo zdravlja i inspekciju o svojim saznanjima da nakon odlaska ekipe hitne pomoći sa adrese porodice koja je zvala zbog teško bolesnog ukućanina, koji je u međuvremenu preminuo, dolaze predstavnici uvek istih privatnih pogrebnika nudeći svoje usluge. Adrese porodica su saznavali od lekara Hitne pomoći koji su od pogrebnika zauzvrat primali novčanu naknadu. Nakon toga, Josifovski je „nagrađen“ otkazom, dobijao je pretnje smrću, a slučaj koji je prijavio nikada nije dobio sudski epilog. Nakon što je Viši sud u Beogradu nedavno utvrdio da je bilo propusta u istrazi i da je bivši direktor Hitne pomoći oštećen, slučaj je ponovo dospeo u žižu javnosti, a Josifovski je dobio ponudu od ministra Zlatibora Lončara da bude na čelu antikorupcijskog tela Ministarstva zdravlja.
* Da li ste doneli odluku o predlogu ministra Lončara?
– Kada sam na kraju, pred kamerama, rekao da ću razmisliti, to se odnosilo samo na način na koji bi trebalo saopštiti odgovor. Pošto je ponuda bila javna, onda smatram da bi i odgovor trebalo da bude takav. Javnost će vrlo brzo čuti moje mišljenje o toj ponudi.
* Kako ocenjujete njegov poziv da se pridružite antikorupcijskom telu ministarstva, nakon vaše višegodišnje borbe i tek posle presude Višeg suda?
– Moja borba pred sudovima je trajala 12 godina, a poznato je već da je ona započela zbog zataškavanja afere trgovine smrću izmeću lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnika, od strane Ministarstva zdravlja. Ni za vreme ove vlasti, sve do pre neki dan, nije bilo nikakvog oglašavanja u vezi s ovom monstruoznom aferom, gde se pomoć nije pružala umirućim pacijentima. Rekao bih zato da je taj poziv ministra i ponuda da ja ubuduće vodim antikorupcijski resor, bio iznuđen pod pritiskom javnosti. U svakom slučaju, bio je to veleobrt u stavu Ministarstva zdravlja prema meni.
* Mislite li da će „slučaj“ hitne pomoći biti rešen, iako je pravno završen?
– Ministar je javno obećao da će svi oni koji su učestvovali u toj aferi, odnosno u njenom prikrivanju i mom progonu, biti zakonski procesuirani. Afera je u potpunosti dokumentovana i to je, bez ikakve dileme, poznato u Ministarstvu zdravlja. A šta će se u vezi sa tim zaista dešavati, Pištaljka će redovno obaveštavati javnost.
* Dešavaju li se i dalje takve stvari, na koje ste ukazali pre 13 godina?
– Ako krivci do sada nisu odgovarali, onda ne vidim zašto bi se sa tako unosnim poslom prestajalo. Sa druge strane, na čelu Hitne pomoći je čovek koji je direktno učestvovao u montiranju otkaznog postupka protiv mene, a šef antikorupcijskog tima u Ministarstvu zdravlja je bivša inspektorka policije, koja je u svojoj istrazi podmetala lažne dokaze, sa ciljem da se afera prikrije i zatvori. Na kraju, svedoci smo da se s vremena na vreme pojavljuju vesti da je ekipa Hitne pomoći kasnila i da su se odmah posle njih na mestu akcidenta stvorili privatni pogrebnici. Uostalom i u javnosti se od strane zvaničnika te ustanove, spekulisanjem sa brojem intervencija, stvara takva klima da su ekipe preopterećene. Nikada se, naime, ne prezentuje koliko je u toku jedne 12- časovne smene, bilo raspoloživih lekarskih ekipa.
* Ako ne prihvatite predlog ministra Lončara, da li ćete se i dalje, i na koji način, baviti korupcijom?
– Mislim da je sistemska korupcija u zdravstvu glavni problem i uzrok pojedinačnih kažnjivih dela u zdravstvu, zbog čega trpe pacijenti. Moj predlog, kao člana radne grupe za izradu antikorupcijske strategije u našem zdravstvu je zvanično usvojen još pre nekoliko godina. Nadležne samo treba podsećati da je potrebno da se pred zdravstvenim Fondom izjednače državna i privatna praksa i onda više pacijenti neće duplo plaćati za lekarsku uslugu, niti će biti lista čekanja. Ukidanje koruptivnih odrednica iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti je nešto za šta se treba prioritetno boriti i mislim da u tome mediji mogu da odigraju ključnu ulogu.
Fingirana borba protiv korupcije
Ako se uzme u obzir da je veliki broj afera iz prošlosti u zdravstvu potpuno dokumentovan, a da nijedna nije dobila svoj epilog, onda je i rad Antikorupcijskog tima pri Ministarstvu zdravlja, po mom mišljenju, samo fingiranje borbe protiv korupcije. Potrebna je samo politička volja da bi državni organi, čija je nadležnost borba protiv kriminala i korupcije, bili efikasni – kaže Borko Josifovski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.