„Molim Vas slikajte ovo za moj Fejsbuk profil, neće mi verovati koliko vas je došlo. Svi ste predivni, hvala vam što ste došli“, počela je svoje obraćanje novinarima prvi put u Valjevu Josipa Lisac. Karte za njen koncert u okviru Džez festa rasprodate su u jednom danu, a velika umetnica još jednom je naglasila da je muzika ta koja pomera i isključuje sve granice.
– Pročitala sam sve o vašem Džez festu i hvala lepo na pozivu. Prvi put sam ovde i to još na Džez festu. Ništa u životu nije slučajno. Vaš Džez fest traje 30 godina, a ja ću se vratiti u 69. kada sam upoznala Boška Petrovića, Damira Dičića, Ladislava Fidrija, koga sam viđela da je bio vaš gost na festivalu, koji su zapravo mene kao devetnaestogodišnjakinju upoznali sa džezom i dobrom glazbom tako da će džez zapravo uvek biti moj prijatelj. Boško Petrović je 1976. nakon Bledskog festivala ponudio da napravim jedan album sa velikim svim sjajnim džez imenima tog vremena i napravila sam ga. I ja kasnije više nikad neću dijeliti glazbu na te glazbene idiome, pop, rok džez, sve su to glazbeni idiomi, a sve je to glazba, zato je jasno da nisam slučajno ovde, ispričala je novinarima o svom dolasku na Džez fest Josipa Lisac.
Ona je podsetila da je pre godinu dana bila gošća u Šapcu, gde je sjajno dočekana, a na pitanje zašto je nije bilo više u manjim gradovima ona jednostavno odgovara.
– Tako vam je to bilo, sve se završavalo na nekim velikim centrima, Beograd, Ljubljana. Ja sam u Srbiji to upravo imala Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Nisam išla u manje gradove i verovatno je to greška. Ali znate tada se mislilo, ko će tebe, Josipa, slušati tamo u tim manjim mestima. Postajala je bojazan da li bi prošla. I to se mora zapravo probati. Tako je bilo sa Šapcem, gde su došli moji brojni fanovi iz sveta, verujete li iz Australije, Švicarske. Zamislite to, pakirajmo kofere Josipa dolazi u Šabac, gospode bože. To je čak bilo i duhovito, a bilo je sjajno.
Na pitanje koliko prati muzičku scenu u Srbiji, najpre pominje Vasila Hadžimanova.
– Ja sam trebala biti njegov gost 2009. godine, ali se on tada razbolio, ipak je sjajan, bio je i gost na Džez festu. Pa onda Zemlja gruva, Isuse, fantastični su, Darkvud dab, isto sjajni. Nešto novo se dešava i dobro je jako dobro.
Josipa Lisac objasnila je i svoju tvrdnju „Glazba ili jest ili je nema“ rekavši da se može videti da na pojedine koncerte dođe hiljade ljudi koji razmišljaju odlično sam se proveo, a svirala je neka muzika, a kad ga pitaš šta je doživeo, slušao, ne zna da odgovori.
Ona objašnjava da njena muzika svaki put zvuči drugačije jer se sve oko nas menja.
– Zar se ne menja sve oko nas? Živimo u nekom užasnom ritmu. I kako ću ja ako se vreme promenilo, više nisu osamdesete, naći ću onda i ja nešto novo. Dodati neke nove sadržaje. Naročito ako su u pitanju pesme sa Dnevnika. Pa ja ne bih dopustila da to danas zvuči točno tak kako je bilo te 73. godine. Pa to ne bi imalo smisla, ja bih tad pokazala da se nisam ništa razvila, ništa naučila. Ja sam danas bogatija i pokazujem svoju muzikalnost kad se menjam. I pokazujem da su pesme koje sam izabrala velike da mi daju slobodu da se menjam.
Josipa je posebno istakla saradnju sa Slobodanom Trkuljom rekavši da je on i njihova saradnja dokaz nemanja granica.
– On je kao Srbin pevao međumursku tradicionalnu pjesmu sa kajkavštinom. Onda sam ja rekla ti ćeš dokazati veću ljubav i zapravo pobiti sve što se priča kad pogledaj primjera jednog. I svima su se zatvorila usta. Pevala sam i Bosnu, ulazila sam u sevdalinke, Makedoniju isto, a što se tiče srpske etno muzike i to sam imam jedan lijepi CD Slobodana Trkulje baš i lijepu sam pjesmu pronašla. Dugo sam tražila pravu pjesmu i svi su mi govorili Zona Zamfirova, ali ne, evo sad je Slobodan pronašao pravu pjesmu za mene. I to sam htjela reći, muzika, glazba, nadilazi sve. Postoje djela, rad, muzika i … gotovo sve drugo prestaje…
Može li se ponoviti „Dnevnik jedne ljubavi“?
Na pitanje Danasa da li misli da je nakon albuma „Dnevnik jedne ljubavi“ za koji analitičari muzičke scene tvrde da je najkompletniji i možda najbolji ikada može ponovio sličan album u generacijama koje dolaze Josipa Lisac kaže da se nada da je tako, ali da je za sve potrebno vreme.
– To je životno pitanje. To se saznaje kroz vreme. Da li je to bio podstrek ? To se vidi kod onih koji zaista žele nešto napraviti, ne samo onako proći. I to nije priča da postoje uzori, ne to, nego mi se više sviđa razmišljanje, ako je ona to mogla pa možda postoji mogućnost da i ja isto uradim. Znate to je pitanje odluke i entuzijazma. I to mi se sviđa, tako razmišljati i biti uvek na tom putu. E sada još uvek saznajemo da li je bilo. Reći ću Vam da je moj menadžment 2013. godine napravio prekrasan hepening kao trideset godina Dnevnika. I tu sam se oduševila. U svakom gradu u kom sam bila, pa bila sam i u Beogradu su stavili plakate sa Dnevnika, znate onu naslovnicu. Zamislite, ja sad imam šezdeset i nešto godina, a tamo vidiš curicu od 23. Ali svi su me prepoznali i kupili karte. E sad zamislite moderne muzičarke pa tu je foto-sešn, slikaš se u novoj garderobi, nameštaš se, a meni stavili sliku djeteta i sve se karte prodale. Taj album je, mogu sad reći jer mi dolaze takvi tragovi od ljudi, jedno remek-delo i ja sam to tako i usvojila, kaže Josipa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
