Foto: EPA-EFE/FABIO FRUSTACI Izjava nove italijanske premijerke Đorđe Meloni da bi ta zemlja trebalo da oduzme Orden Republike Italije maršalu Titu zbog pokolja italijanskih vojnika u Hrvatskoj (Istri i Dalmaciji) izazvala je veliki broj reagovanja, a Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, rekao je za Danas da je „to najobičnija budalaština i nastavak fašističke politike„.
„Imala je premijerka slične izjave, a ovoga puta ponovo se prisetila maršala Tita da bi nastavila da podilazi svom glasačkom telu. Neće se ona dugo ostati na toj poziciji, videćete„, kaže Broz.
Istovremeno, istoričar Milivoj Bešlin navodi da iako je Broz preminuo pre više od 40 godina, on „i dalje predstavlja političku činjenicu ne samo na postjugoslovenskom prostoru već i u Evropi i svetu“.
„Paradoksalno je da njega više u žižu interesovanja vraćaju frustrirani potomci ili politički naslednici poraženih fašista u Drugom svetkom ratu, nego predstavnici levice. Tito je posle smrti Čerčila nosio u celom svetu nezvaničnu titulu poslednjeg velikog ratnog lidera i pobednika nad fašizmom. On je bio i jedini lider antifašističke koalicije koji je ranjen u borbi. Kao legendarnom pobedniku nad fašizmom, levičarski i antifašistički italijanski predsednik Saragat mu je dodelio odlikovanje. Na žalost svih fašista ovoga sveta, Tito će ostati upamćen kao pobednik nad fašizmom. A levica bi mogla nešto da nauči od desnice i da se ne odriče najuspešnijih delova vlastite istorije, a to jeste pobeda nad fašizmom i posebno da se ne odriče aktera koji su za tu pobedu zaslužni„, rekao je Bešlin za Danas.
Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, navodi da nije prvi put u novijoj istoriji da se sa „italijanske iredentističke scene čuju glasovi s revizionističkim namerama“.
„Deo je to, nažalost, širih društvenih procesa na kraju postmoderne. Pretenzije koje hoće menjati državne granice ne bi smele biti deo agendi vladajuće klase, posebno ne demokratskih država. U suprotnom, ruski slučaj agresije na Ukrajinu širiće se moguće poput požara. Ozbiljna društva to sebi ne dopuštaju. S naknadnim oduzimanjem odličja Titu je kao i s naknadnom pameću – odraz je najčešće gluposti, koje ozbiljna društva ne dopuštaju“, naglašava Žigmanov.
Ni istoričari nisu preterano začuđeni stavom nove italijanske predsednice vlade.
Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj gimnaziji u Beogradu, kaže za naš list da imajući u vidu njeno ideološko opredeljenje, ne čudi mnogo takav stav.
„Ipak, često je mnogo važnije od toga šta se kaže, ko to izgovara. Pošto je ovde reč o budućoj premijerki, možda se iza najave oduzimanja odlikovanja krije i nešto više, nešto što je bio deo agende italijanskih vlasti iz prve polovine 20. veka“, ističe Markov, dok Jovan Nikolić, profesor istorije u penziji iz Vranja, navodi da Đorđa Meloni još nije sela čestito u fotelju premijerke, a već se dohvatila tumačenja istorije, pa još i antifašiste Josipa Broza.
„Koliko znam ova gospođica još uvek nema fakultetsku diplomu, a zna kome treba oduzimati priznanja. Istorija na sreću ne počinje od nje, a neki novi oblici onoga protiv čega se ceo svet pa i Broz borio ponovo imaju pokušaj vaskrsnuća“, zaključuje Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
